Direktorka Centra za edukaciju u Privrednoj komori Srbije Mirjana Kovačević izjavila je danas da će u narednoj školskoj 2023/24. godini 3.000 srednjoškolaca pohađati nastavu po dualnom modelu obrazovanja, a najviše u oblasti mašinstva i obrade metala.
“Od početnog broja od 400 zainteresovanih učenika, došli smo danas do ukupno oko 16.000 učenika, među kojima ima onih koji su već završili obrazovanje, a takođe tu su i oni koji se još uvek školuju za neki od 73 obrazovna profila koji su u ponudi”, rekla je Kovačevićeva za Tanjug.
Oko 40 odsto učenika je odabralo profile iz oblasti mašinstva i obrade metala, najtraženiji profil u privredi, ali i kod dece, jeste bravar-zavarivač. Zatim mehaničar motornih vozila, tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašina i operater za obradu metala rezanjem, navodi Kovačevićeva.
“Elektrotehnika je drugo područje rada sa oko 17 odsto učenika koji su se opredelili za dualni model školovanja i među tim profilima dominiraju električar, tehničar mehatronike ili monter telekomunikacionih mreža”, rekla je Kovačevićeva.
Interesantne oblasti za učenike su i trgovina, turizam i ugostiteljstvo, profili poput kuvara, konobara, poslastičara i trgovca.
“Ono što je zanimljivo jeste da ove godine i tekstil kao područje rada je, takođe, naišao na interesovanje kod učenika, iako tradicionalno ova grana privrede traži kadrove i učenike. Prepoznati su profili modni krojač, tehničar modelar odeće, industrijski krojač”, ističe Kovačevićeva.
Uključeno 950 kompanija
Kaže da interesovanje privrednika za dualno obrazovanje iz godine u godinu raste i da se broj od 40 kompanija u početnim koracima razvoja dualnog modela sada popeo na 950.
“Polovinom septembra počećemo novi ciklus konsultacija sa privrednicima, očekuje nas i novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju koji će, očekujemo, relaksirati i uslove priključenja kompanija ovom modelu obrazovanja, te očekujemo i veći broj kompanija u narednom periodu”, rekla je Kovačevićeva.
Privreda je za ovu godinu ponudila 4.200 mesta za učenje kroz rad, dodaje ona, a uz usaglašavanje sa mogućnostima srednjih škola kroz konkurs je ponuđeno oko 3.700 tih mesta i oko 3.000 učenika se opredelilo za neke od dualnih obrazovnih profila.
“Vidimo možda malo manje interesovanje na strani učenika nego što zapravo jesu potrebe privrede, ali nadamo se da će većom aktivnošću u oblasti profesionalne orijentacije i nešto boljom informisanošću i mladih i njihovih roditelja taj broj biti veći”, rekla je Kovačevićeva.
Centar za edukaciju i dualno obrazovanje PKS pruža podršku privrednicima, dodaje ona, pre svega u smislu informisanja, zatim u smislu identifikacije i utvrđivanja njihovih mogućnosti da se uključe u ovaj model obrazovanja, da prođu proces akreditacije.
“Organizujemo i obuku instruktora, što je jedan od obaveznih uslova za sve kompanije da se uključe u ovaj model i naravno pružamo podršku u informisanju, animiranju mladih da prepoznaju sve benefite dualnog obrazovanja”, rekla je Kovačevićeva.
Ona je istakla da su u Centru veoma zadovoljni činjenicom da je ove godine Beorgadski region povećao svoje učešće u ovom ukupnom broju mladih, koji su se opredelili za dualni model i da sa 28 odsto učestvuje u upisu.
“Kada su u pitanju profili iz oblasti mašinstva i obrade metala, veoma je značajan i region Šumadije i zapadne Srbije, koji sa 27 odsto učestvuju. Tu su učenici prepoznali područje trgovine, turizma, ugostiteljstva. Tradicionalno u Vojvodini opredeljenje mladih je bilo za poljoprivredne profile, i sa 26 odsto oni učestvuju u upisu. U regionu južne i istočne Srbije mladi su zainteresovani za profile u tekstilnoj industriji”, zaključila je Kovačevićeva.
Aleksandra Đurišić iz Udruženja autoservisa Srbije kaže da od 2.500 đaka koji upišu srednju školu na smeru za automehaničara, samo njih 200 pohađa nastavu po modelu dualnog obrazovanja.
Ona je rekla Tanjugu da je to veliki problem imajući u vidu da nam ta vrsta majstora nedostaje.
“Samo oko 200 đaka u našoj državi u ovom trenutku upisuje srednju školu po modelu dualnog obrazovanja, a ukupan broj đaka koji se upiše je veći od 2.500”, rekla je Đurišićeva.
Ona je istakla da je gotovo neophodno da deca ovaj posao uče u autoservisima, jer je u školi jako teško i skupo napraviti takve uslove, a poseban nedostatak je što je u školi gotovo nemoguće dobiti i realnu situaciju koja se dešava na terenu ili u servisu.
Dodatni problem je to što su nastavni sadržaji prilično stari, a u ovoj branši, dodaje, stvari se menjaju jako brzo.
“Nažalost, naša deca ne uče po programima koji su savremeni i na modernim primerima. Imamo razne situacije na terenu, obišli smo dosta škola i vidimo da deca uče po programima koji su stariji od 30 godina”, rekla je Đurišićeva.
Istakla je da su iz Udruženja autoservisa pokrenuli inicijativu za uvođenje obrazovnog profila tehničar mehatronike vozila koji, kako je rekla, svuda postoji i koji bi trebalo da sažme sva ona znanja za servisiranje vozila i iznedri majstore koji odgovaraju onome što se trenutno dešava na tržištu automobilske industrije.
“Još uvek nismo blizu toga, nažalost, nadali smo se da će se neke promene desiti malo brže, ali postoji deo dokle možemo mi, a deo odakle nam treba podrška i države i resornog ministarstva i školskog sistema. Shvatamo da se neki malo i boje da menjaju neke stvari, teško je možda starijoj generaciji profesora objasniti i približiti, ali svaki nov automobil ima i kompjuter, potrebna je moderna dijagnostika, potrebna su ogromna moderna znanja, a deca o tome ne uče”, objasnila je Đurišićeva.
Kada je reč o električnim automobilima, kaže da ne postoji nijedan obrazovni profil, čak ni poglavlje u udžbenicima srednjoškolaca.
Đaci koji završe školovanje za automehaničara mogu da ga nastave, dodaje Đurišić, a svakako kada završe školovanje po dualnom sistemu oni mogu da rade i ostanu u ovom poslu.
“Svake godine po neko ostane, ali puno njih nažalost odustaje od ovog posla. Ostaju oni koji su uporni i koji to stvarno vole. Osim dečaka imamo i svetle primere devojčica koje iskazuju interesovanje za ovo zanimanje i dolaze na praksu. Decu često roditelji odvrate, jer je dugo važilo ono da je taj posao loše plaćen i prljav. To se značajno promenilo što se tiče primanja, a i neke stvari u ovom poslu su postale i vrlo čiste, pedantne i precizne”, rekla je Đurišićeva.
Dodaje da se školovanje može nastaviti na tehničkim fakultetima, ali da postoje i obrnuti primeri, jer ima majstora u servisu koji su završili ETF ili Mašinski fakultet.
