Superćelijske oluje koje su se dogodile u julu 2023. opustošile su pojedine delove Srbije i nažalost, osim materijalne štete, bilo je i ljudskih žrtava zbog čega mogućnost od ponavljanja nevremena koji prati orkanski vetar ne bi trebalo tek tako prepustiti slučaju, a kako su stručnjaci i ranije istakli blagovremeno upozorenje bi značilo mnogo!
“Sve upućuje na to da će ponovo biti superćelijskih oluja”
Meteorolog Ivan Ristić kaže da ako bude ponovo superćelijskih oluja one će se dogoditi ponovo u julu. Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da možemo da ih očekujemo, a na pitanje kako je moguće predvideti ranije jako nevreme sa orkanskim vetrom, moguće i sa gradom, takozvanu super oluju, kaže da će se to preciznije znati tek krajem juna.
Kako i gde utvrditi novi udar
– Treba pratiti temperaturu mora i okeana pošto će one definisati da li će biti superćelijskih oluja. Recimo, ako krajem juna odemo na Jadransko ili Egejsko more i u vodu uđemo lagano, bez stresa i potrebe da se lagano ugrejemo, i ako temperatura morske vode već tada bude 25-26 stepeni, velike su šanse da će tokom jula biti superćelijskih oluja -kaže Ristić.
– Već krajem proleća i početkom leta ćemo otprilike znati kako stvari stoje, ali za sada se ne čine dobro pošto je more toplo. Ove godine se nije preterano ni hladilo, a Atlanski okean sada beleži maksimalnu temperaturu ikada. Izvorište golfske struje, blizu afričke obale, je najtoplije ikada i to dodatno podgreva opasnost koja može tokom leta da se desi – kaže Ivan Ristić.
Šta se dogodilo prošle godine i šta su nam uradile superćelijske oluje
– Tog 13. jula se oluja razvila u Sloveniji i trajala je preko 12 sati, zahvatila je pet zemalja uključujući i Srbiju. Prešla je između 1.200 i 1.500 kilometara. Ova oluja je jedna od najdugovečnijih praćenih u Evropi. Naime, formirala se u jugozapadnoj Sloveniji, nastavila je da se kreće preko istočne i severoistočne Hrvatske, preko južne Mađarske, severne Srbije I preko južne Rumunije, da bi konačno razišla u zapadnom Crnom moru – kaže Ivan Ristić.
Podseća i na oluju koja se dogodila prošle godine 5. avgusta.
– Ciklon koji se formirao Đenovskom zalivu pomerio se iz severne Italije u Sloveniju i Hrvatsku i nastavio da se kreće dalje ka severoistoku. Tokom prolaska hladnog fronta ovog ciklona preko Jadranskog mora, prikupljena je velika količina vlage koja je bila “gorivo” za razvoj i jačanje oluje. Dobro razvijen sistem oblaka prvo je prekrio zapad Srbije, a zatim se frontalna zona postepeno pomerala ka istoku i pokrila je celu zemlju. Ovo nevreme izazvalo je grad veličine lešnika do veličine teniskih loptica u različitim delovima Srbije – podseća Ristić.
Šta je još karakteristično za superćelijske oluje
Superćelijska oluja se kreće vrlo brzo i često je njen smer nepredvidiv i to je jedna od njenih odlika zato što je vezana za jake visinske vetrove. Kako su meteorolozi ranije objasnili, u Srbiju superćelijski oblak najčešće dolazi sa zapada i jugozapada, jer je to dominantan put prodora vlage nama sa Atlantika.
Najčešće je nošena visinskim vetrovima zapadnim, a koliko će biti jaka zavisi šta pod tim podrazumevamo, jer nekada to može da bude samo krupan grad, a nekada samo obilna kiša, a nekada je praćena strašnim udarima vetra, ali, znatno je jača od običnih oluja koje poznajemo.
Kod nas i u regionu ne postoji kategorizacija oluja, jer nisu česta pojava.
Iako su mnogi prošle godine poredili superćelijsku oluju sa atomskom bombom, većina stručnjaka je negirala tu tvrdnju, jer “oluja oslobodi energiju koja može da bude ekvivalent atomske bombe po količini energije, ali ne po efektima”. Energija koju oluja oslobađa i potroši je vrlo mala dok stigne na tlo. Troši se u atmosferi na procese isparavanja, kondenzacije, sublimacije, razne toplote, ali nije snage atomske bombe.
