Vrućine i visoka vlažnost vazduha nikome ne prijaju.
Ipak, najteže ove vremenske prilike podnose kardiološki pacijenti, osobe koje su preležale moždani udar, oni koji pate od spore cirkulacije centralnog nervnog sistema, bubrežni bolesnici, kao i oni koji boluju od hroničnih bolesti disajnih puteva. Zato dr Radmila Šehić, dugogodišnji specijalista Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, kaže da je za ove pacijente idealno da tokom vrelih dana borave u prijatno rashlađenim prostorijama, idealno na temperaturi od 26 stepeni Celzijusa.
Naša sagovornica napominje da su među hronično obolelim najugroženiji stari ljudi, pogotovo oni koji već duži niz godina piju dosta lekova:
– Vrućine deluju tako što uslovljavaju širenje krvnih sudova na periferiju. Krv se zadržava u venama donjih ekstremiteta. Stvaraju se značajni otoci, ali je veći problem u tome što se snižava krvni pritisak i stvara probleme zbog slabe ishrane kiseonikom vitalnih organa.
Doktorka Šehić dalje objašnjava da srčani bolesnici zbog pada pritiska osete umor, stezanje u grudima, lupanje srca, poremećaj srčanog ritma. Oboleli od preležanog šloga zbog smanjenog dotoka kiseonika u mozak, imaju vrtoglavicu, glavobolju, mučninu, trnjenje u ekstremitetima, ponekada su konfuzni.
Bubrežni bolesnici, zbog pada krvnog pritiska smanjuju filtraciju krvi pa se u organizmu zadržavaju negativni produkti metabolizma, ali i izlučivanje unetih lekova bude usporeno pa se povećava njihov efekat u pravcu predoziranosti sa pojedinačnim nuspojavama. Oni koji imaju dugotrajan problem sa krvnim pritiskom, unosom redovne terapije uz visoke temperature vazduha povećavaju pad pritiska i tako značajno ugrožavaju svoje stanje.
Da bi prebrodili letnje temperature starije i pre svega hronično obolele osobe ne bi trebalo da izlaze iz kuće u periodu od 10 do 17 časova.
Lekovi
Hronično oboleli, s obzirom na to da neretko piju po šaku lekova, mogu u kontaktu sa spoljašnjim UV zračenjem da dobiju neke kožne promene.
– To zovemo fotosenzitivnošću – kaže nam dr Šehić. – Dešava se kod onih koji koriste diuretike, duži period neke antibiotike, antireumatike, antidepresive, hormonske preparate… Klinička slika nastaje u smislu pojave crvenila, svraba, otoka i sitnog osipa po izloženoj koži, a potom se zahvate i nezaštićeni delovi. Takvo stanje zahteva lekarsku intervenciju.
– Pri tome je bitno i da umere aktivnosti i da ako je potrebno izlaze iz kuće u ranim jutarnjim ili kasno popodnevnim časovima – kaže dr Šehić. – U vreme najviše dnevne temperatura trebalo bi zamračivati prostorije da se ne pregrejavaju mesta boravka. Pri izlasku važno je obući se i obuti lagano, u svetle tkanine. Zaštititi glavu i oči. Neretko i kišobranom zaštititi se od jačeg sunca. Tečnost nadoknađivati pomalo, pre svega unosom vode, prirodnih sokova ili svetlih čajeva. U dogovoru sa lekarom važno je i obaviti reviziju terapije da se izbegnu sumirana negativna dejstva visoke temperature vazduha i unetih lekova.