Zakon nameće obavezu lokalnim samoupravama da uključe građane u odlučivanje, međutim, važnije od toga je da sami građani predlože ideje i projekte u svojim lokalnim sredinama.
U toku su pripreme lokalnih budžeta za narednu godinu širom gradova i opština u Srbiji, a zakonska obaveza lokalnih samouprava je da čuju glas građana i usvoje njihove predloge o tome na koje projekte bi trebalo da se potroši deo novca iz opštinske kase u 2020. godini.
Dve trećine lokalnih samouprava u Srbiji je prošle godine na određeni način učestvovalo u anketiranju građana pa su čelni ljudi opština i gradova mogli da čuju na šta sugrađani žele da se troši deo njihovog novca, a koji se kroz različite lokalne i republičke namete sliva u opštinski budžet.
Zakon nameće obavezu lokalnim samoupravama da uključe građane u odlučivanje, međutim, važnije od toga je da sami građani predlože ideje i projekte u svojim lokalnim sredinama, kaže za Tanjug pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić.
– Na građanima i lokalnim samoupravama ostaje da uspostave komunikaciju – poručuje Mogić.
Ministarstvo je izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi prošle godine utvrdilo obavezu svih opština i gradova da sprovode postupak javne rasprave, a u sklopu priprema budžeta za narednu dodinu.
– To je obaveza koja je zakonska, ali suština i praksa ostaje na lokalnim samoupravama da obaveste svoje građane o vremenu i načinu na koji mogu da iskažu svoje mišljenje i zahteve –
Stanovnici manjih sredina treba da pokažu svoje interesovanje i da aktivno učestvuju u tom procesu, kaže on i podseća da postoje dobri primeri saradnje građana i nadležnih na lokalu.
Foto-ilustracija: Shutterstock
Opštine i gradovi su dužni da obaveste svoje sugrađane da je počela priprema buđzeta za narednu godinu i da im ponude da daju predloge.
– To može da bude organizovano i na štandovima, u opštinskim upravama, mesnim zajednicama, pismenim ili elektronskim putem – navodi Mogić.
Ministarstvo očekuje, jasan je Mogić, da ove godine sve lokalne samouprave sprovedu anketu i pitaju građane na šta oni žele da se u narednoj godini na lokalu potroši njihov novac.
Da ima svetlih primera pokazuje i opština Ruma, koja je početkom godine dobila nagradu za transparentnost i učešće javnosti u radu lokalne samouprave, a jedan od ocenjivanih kriterijuma je i projekat „Participativno budžetiranje“.
Jedna od lokalnih samouprava, takođe u Vojvodini, koja već pet godina uspešno sprovodi projekat „Participativno budžetiranje“ je i Grad Sombor. U tom gradu u toku je drugi krug glasanja građana za predloge projekata, a do 20. novembra traje rok.
Onaj predlog projekta koji dobije najvise glasova, biće uvršten u budžet za narednu godinu.
Predlozi građani, inače, moraju da se odnose isključivo na njihove potrebe na lokalu i one projekte koji su u nadleznosti lokalne samouprave jer će biti finansirani isključivo iz sredstava budzeta grada.
Dosadasnja praksa je pokazala da je uglavnom reč o izgradnji dečjih igrališta, parkinga, rampi za osobe sa invaliditetom, parkova i slično. Član Gradskog veća zadužen za finansije i privredu u Somboru Sava Dojić objašnjava kako u praksi izgleda učestvovanje građana u kreiranju budžeta za narednu godinu u tom gradu.
– Svi građani uz račune za ‘Čistoću’ dobijaju upitnik, odnosno glasačke listiće na kojima upisuju svoje predloge. Te listiće ubacuju u kutije postavljene u svim većim Mesnim zajednicama, u Gradskom uslužnom centru u zgradi Županije, u tržnim centrima… – navodi Dojić za Tanjug.
Prvi put ove godine u Somboru je, ističe Dojić, organizovano i glasanje u srednjim školama pa tako punoletni učenici predlažu šta bi trebalo uraditi u njihovoj školi.
Svaka srednja skola u kojoj je organizovano glasanje dobiće po jedan projekat, a koji će biti finansiran iz budzeta Grada za narednu godinu.
Preuzeto: Telegraf Biznis/Tanjug
