Četiri meseca pred izbore za Evropski parlament (EP), oko 20 imena je u trci za čelne pozicije u EU, a među njima se nalazi i Ursula fon der Lajen. Kako je prenela novinska agencija DPA, vest da ona želi da nastavi da vodi evropsku izvršnu vlast još narednih pet godina saopšteno je danas na sastanku nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu.
Njena nominacija tek treba da bude potvrđena, a to će se desiti početkom marta tokom godišnjeg kongresa njene političke porodice, Evropske narodne partije desnog centra (EPP). EPP je odredila 21. februar kao krajnji rok za podnošenje internih prijava, prenosi Euronews.
Nakon što je saopštena vest o kandidaturi, Fon der Lajen se oglasila rekavši da će ”braniti demokratiju od onih koji su pokušali da je unište”.
”Najvažnija stvar je demokratija, vladavina prava koju branimo i zajednički mir”, rekla je Fon der Lajen, dodajući da njena predizborna kampanja teži da ”jasno stavi do znanja” ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i strankama krajnje desnice u Evropi da im ”evropska demokratija stoji na putu”, prenosi Rojters.
Ona je ocenila da oni žele da unište Evropu, i da je zbog toga važno da ”ljudi pomognu da se Evropa očuva”.
Fon der Lajen je takođe u subotu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji objavila da će, ukoliko bude ponovo izabrana, težiti da sledeća Evropska komisija uključi namenski resor odbrane, kao i da će imati komesara za odbranu.
Zvanično “bacivši svoj šešir u ring” fon der Lajen odmah postaje i favorit pošto EPP smara da će dobiti najveći udeo u mandatima na predstojećim izborima za Evropski parlament.
Ovo pre svega potkrepljuje činjenicu da je fon der Lajen razvila dobar odnos sa italjianskom premijerokom, desničarkom Đorđom Meloni, oko koje se svilo dosta spekulacija kako će kao jedna od ključnih politčkih figura u Italiji sarađivati sa evrospkih zvaničnicima ukoliko se uzme u obzir njen politički okvir. Fon der Lajen čak podržava i progresivni politčar kao što je Španac Pedro Sančez.
Jedini premijer koji bi možda mogao da se stane na put njenoj kandidaturi je Mađar Viktor Orban koji se već neko vreme nalazi pod nadzorom Evropske komisije. Naime, izvršna vlast fon der Lajen ranije je zamrzla milijarde sredstava za koheziju i oporavak njegove zemlje.
Ipak, prema ugovorima, predsednica EK se imenuje na osnovu kvalifikovane većine u Evorpskom savetu, i to je pravilo koje bi teorijski moglo da spreči Orbana da joj stane na put i to ukoliko je drugi lideri podrže. Predlog Saveta zatim ide u parlament, a onda će joj biti potrebna apsolutna većina za ovu poziciju.
Postoji i još jedna razlika u njenoj prethodnoj i sadašnjoj kandidaturi. Euronews podseća da je Fon der Lajen prvi put stupila na dužnost 1. decembra 2019. godine, postavši prva žena na čelnom mestu u EU. Tada je za nju glasalo 383 poslanika, dok je donja ganica iznosila 374.
Međutim, za razliku od 2024. nju je tada u fokus stavio francuski presednik Emanuel Makron koji je u njoj video konzervativnog političara sa umerenim, fleksibilnim stavovima koji može da se dopadne levičarskoj frakciji Evropskog saveta.
Ona je dobijala veliku podršku jer je kao žena na čelu EK uspela da unapredi agednu i fond za oporavak nakon panedemije koronavirusa, kao i sveobuhvatno pitanje migracije. Poslanci u Evorpskom parlamentu su podržali i njeno odlučno vođstvo nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, kao i uvođenje sankcija Moskvi. Njeno delovanje na golobalnom nivou dodelilo joj je titulu jedne od najmoćnijih žena u 2022. i 2023. godini.
Međutim, poslednjih meseci našla se na udaru od strane sopstvene konzervativne porodice koja sada nastoji da uspori Zeleni dogovor kako bi ublažili birokratska opterećenja za industriju i poljoprivredu. Na sve to su uticali protesti poljoprivrednika širom Evorpe.
Međutim, da Urusla fon der Lajen meri više puta, pre nego što preseče potvrđuje i činjenica da je ona proteklih godinu dana oprezno krila svoje namere odbijajući da precizno odgovara na novinarska pitanja koja tiču teme njene budućnosti pod okriljem Evropske unije, piše Gardijan.
Ideja najmoćnije žene na svetu, po izboru “Forbsa”, je da napravi geopolitičku komisiju, što najbolje potvrđuje i pokazuje njen dosadašnji kalendar događaja.
Tokom mandata, ona je otputovala najmanje 230 puta i to u više od 60 zemalja – od Ruande do Južne Koreje. Međutim, rodna Nemačka ostaje zemlja koju je posetila najviše puta u zvaničnom kapacitetu, piše Euraktiv. Tamo je otišla 33 puta, odnosno dvostruko više nego u Francusku, i više puta se sastala sa regionalnim premijerima Nemačke nego sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
“Ne smemo zaboraviti da je Fon der Lajen i dalje, u suštini, nemačka komesarka. Pokazala je tokom prvog mandata panevropski način razmišljanja, ali komesari imaju i ogromnu odgovornost pri promovisanju politike EK u svojim zemljama članicama”, objasnio je analitičar Johanes Lindner iz centra “Žak Delor”.
Ko još planira da se kandiduje?
Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel još ranije je najavio da se neće ponovo kandidovati, a ne zna se da li će to uraditi predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, piše EUObserver.
Sudeći prema prethodnim izborima u EU, oni koji su rano saopštili da će se kandidovati brzo su ispali iz trke, pošto je takva najava kandidature dala više vremena njihovim protivnicima da ih napadnu, navodi portal.
Neka od značajnih imena koja su već u trci za različite položaje su bivši lider Luksemburga Gzavije Betel, bivši portugalski premijer Antonio Kosta, liberalni belgijski premijer Aleksadner de Kro, bivši italijanski premijer Maro Dragi, premijerka Danske Mete Frederiksen, estonska premijerka Kaja Kalas, bivši holandski premijer Mark Rute, premijer Španije Pedro Sančez i irski premijer Leo Varadkar.
Imena drugog ranga su: Katarina Barli koja je nemačka poslanica desnog centra i bivša ministarka pravde, Krišjanis Karinš letonski ministar spoljnih poslova desnog centra, Mičeal Martin irski ministar spoljnih poslova desnog centra, Tereza Ribera socijalistička španska potpredsednik vlade, Maroš Šefčovič slovački evropski komesar levog centra i Frans Timermans zeleni Holanđanin bivši komesar EU, navodi EUObserver.
Erik Moris iz Centra za evropsku politiku u Briselu kaže da bi, pod pretpostavkom da Fon der Lajen dobije drugi mandat, politički odnos snaga postavio socijalistu za predsednika Evropskog saveta i liberala za visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Moris tvrdi da su Antonio Kosta, Kaja Kalas i Mete Frederiksen ozbiljni kandidati, iako Kosta prvo mora da razjasni nedoumice u vezi sa istragom u Portugalu o korupciji.
“Ulozi su visoki za EU zbog ekonomskog i bezbednosnog okruženja”, kaže Moris i ocenjuje da bi “lični kvaliteti” pojedinaca trebalo da budu važniji nego u prošlosti.
U svojoj alanlizi, ovaj portal, navodi i da će u junu svakako ključna pitanja biti vezana za klimu i požare, a nakon toga i pitanje poljopirvrednika kao i drugi socijalni protesti. Nakon toga, nameće se tema migracija i rat u Gazi i rizik da bi kriza na Bliskom istoku mogla da se proširi i to uoči glasanja u EP ili da se pojača rizik da može doći do terorističkih napada širom Evrope.
U svakom slučaju, o svemu tome bi lideri koji se kandiduju morali da se izjasne u narednim mesecima.
Takođe, moglo bi da bude izvesno i dodatno jačanje desničarskih grupa u narednim mesecima koje bi tek moge da izađu sa svojim kandidatima za najviše pozicije u EU.
Koji su najbolji poslovi u EU?
Evropski izbori će biti održani između 6. i 9. juna 2024. godine. Tokom četvorodnevnog izbornog procesa, građani u svim državama Evropske unije će odabrati ko će biti njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu koji broji 705 zastupnika. Imenovaće se i novi lideri evropskih institucija, a popunjavanje ovih najviših randnih mesta u administraciji EU upššte nije lak zadatak.
Inače, ovi izbori se smatarju najvećim trasnacionalnim glasanjem budući da se u četiri dana organizuju u 27 država a izborno pravo imaju preko 400 miliona građana. Prošli put su evropski izbori održani krajem maja 2019. godine.
Ovo je spisak poslova u EU na najvišim pozicijama:
Predsednik Evropske komisije
Predsednik Evropske komisije je na čelu izvršnog ogranka EU. On postavlja agendu politike i usmerava državnu službu. Komsija je takođe odgovorna za predlaganje zakona, sprovođenje odluka, poštovanje sporazuma EU i upravljanje svakodnevnim poslovima.
Predsednik takođe predstavlja EU u inostranstvu i na samitima G7 i G20, kao i na bilateralnim susretima sa trećim zemljama, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta i visokim predstavnikom Unije za spoljnu politiku i bezbenost, piše DW.
Predsednika predlaže Evropski savet, formalno ga bira Evropski parlament i mandat mu traje pet godina.
Predsednik Evropskog saveta
Predsednik Evropskog saveta je osoba koja predstavlja i pokreće rad saveta, ali je i glavni predstavnik unije na svetskoj sceni.
Evropski savet je kolektivno telo koje definiše sveukupni politički pravac i prioritete Evropske unije. Sastoji se od šefova država ili vlada država članica EU, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta i predsednikom Evropske komisije. Predsednika imenuju nacionalni lideri, šefovi država ili vlada, zemalja EU, a uloga uključuje promovisanje kohezije i konsenzusa unutar Saveta.
Predsednik Evropske centralne banke
Uloga predsednika je da vodi Banku (ECB) i njeno glavno telo za donošenje odluka, i nju čini Upravni savet, koji se sastoji od šestočlanog Izvršnog odbora i guvernera centralnih banaka 19 zemalja evrozone.
ECB, sa sedištem u Frankfurtu, u Nemačkoj, je zvanična institucija EU u srcu Evrosistema i Jedinstvenog nadzornog mehanizma. Predsednika bira Evropski savet.
Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku vodi projektni tim “Evropa u svetu” i njegov posao je da predstavlja EU na međunarodnim forumima kao što su na primer Ujedinjene nacije. Visokog predstavnika bira Evropski savet.
Predsednik Evropskog parlamenta
Predsdnik EP predsedava debatama i aktivnostima parlamenta, odgovoran je za primenu Poslovnika, predsedava plenarnim sednicama Parlamenta. Za donošenje većine zakona EU i budžeta EU takođe je potreban potpis predsednika.
Parlament deluje kao suzakonodavac sa Evropskim savetom, deli ovlašćenja da usvaja i menja zakonske predloge. Predsednik se takođe obraća Evropskom savetu pre svakog sastanka i iznosi stavove skupštine o temama koje su na dnevnom redu Saveta.
Predsednika imenuje Evropski savet, a predsednika formalno bira Evropski parlament na petogodišnji mandat i predstavlja skupštinu u njenim međunarodnim odnosima.
