Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je danas da podaci sa tržišta nepokretnosti za treći kvartal 2023. pokazuju da je u Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.RGZ je u saopštenju naveo da su inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili da slabe i da se to odražava i na tržište nepokretnosti.
– U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32% od ukupnog prometa u trećem kvartalu. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Srbije – navodi se u saopštenju.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 mlrd EUR, što je za 43% više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije) i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Od 1,5 milijardi, 478,8 mil EUR dolazi sa delimično regulisanog tržišta, navodi se u saopštenju.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine u Srbiji bio je 29.248 što je za sedam odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije koronavirusa i za 15,9% manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (777,9 mil EUR), sa učešćem od 52% od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.
Za kuće je izdvojeno 131,2 mil EUR (devet odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 52,6 mil EUR (četiri odsto od ukupne vrednosti).
Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6% svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego prošle godine.
Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 EUR na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 346 kvadratnih metara, 2,2 mil EUR na Savskom vencu. Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za dva miliona evra.
