Ono što su pre 50 godina deca mogla da urade i koliko su bila spretna, današnji klinci ne samo da nemaju pojma kako se to radi, već nemaju ni snage ni motoričkih veština za tako nešto.
Današnja deca ne znaju koja su pravila igre “između dve vatre”, izbezume se kada treba na času fizičkog da preskaču kozlić, a penjanje uz konopac ili razboj za njih je ogroman izazov. Ono što su pre 50 godina deca mogla da urade i koliko su bila spretna, današnji klinci ne samo da nemaju pojma kako se to radi, već nemaju ni snage, niti motornih veština za tako nešto.
Nastavnici i profesori fizičkog vaspitanja u Srbiji obavili su istraživanje, a rezultate koje su dobili su alarmatni, jer po njima čak 70 odsto naše dece nedovoljno je fizički aktivno, dok se samo 18 odsto njih bavi sportom.
Ostali učenici fizičkom aktivnošću se bave jedino na časovima fizičkog vaspitanja i izabranog sporta. Samo 30 odsto dece u slobodno vreme igra fudbal, košarku, odbojku, lastiš u parku ili dvorištu, ali zato 70 odsto njih kad god ima slobodnog vremena najčešće ga provodi uz kompjuter, telefon ili televizor.
Goran Petrović, nastavnik fizičkog u Osnovnoj školi “Mladost” na Novom Beogradu, kaže da je paradoks kada se kaže da je Srbija zemlja košarke, sporta… jer su današnja deca potpuno zanemarila fizičku aktivnost.
Ne znaju pravila igre “između dve vatre”!
– Kada sam išao u školu na svakom malom odmoru sa drugarima sam igrao fudbal. Bilo nam je dovoljno samo pet minuta. I to smo jedva čekali. Sada takvu sliku ne možemo da vidimo ni u jednoj školi. Deca u petom razredu ne znaju koja su pravila igre “između dve vatre”. To je veliki problem. Živimo sa “plazma generacijom”, kojoj su kosti do te mere lomljive, da je to strašno. I sve je to posledica načina života i ishrane – ističe Petrović.
Objašnjava da današnja deca lako odustaju i da se često žale na umor, što ranijim generacijama takva izvlačenja nisu padala na pamet.
– Ako im je nešto teško, neka vežba koja traži izdržljivost, oni odmah odustaju. Žale se i izvlače na zamor ili neki zdravstveni problem – tvrdi Petrović.
Kaže da je najveći problem u sistemu obrazovanja, da deca do četvrtog razreda razvijaju motoričke sposobnosti i ako se to propusti, nikada više ne može da se nadoknaditi.
A upravo je i problem fizička aktivnost male dece, smatraju nastavnici fizičkog sa kojima je “Blic” razgovarao. Kažu da učitelji i učiteljice nekada časove fizičkog, koji su po rasporedu, zamenju nekim drugim predmetom, ili ako se održava čes fizičkog, deca se više igraju nego što vežbaju.
U moje vreme niko nije zabušavao na času fizičkog
Nebojša Stojanović, profesor fizičkog u medicinskoj školi “Dr Milenko Hadžić” u Nišu priseća se da su u njegovo vreme svi učenici iz škole na velikom odmoru radili telesne vežbe, i da niko nije zabušavao.
– Za moje učenike primenjujem jedan test, koji je napravljen osamdesetih godina i koji mi pokazuje kakave su im motoričke i fizičke sposobnosti. Deca se ocenjuju od jedan do četiri i verujte mi, od 250 učenika samo troje ili četvoro njih dobije prosečnu ocenu tri – ističe Stojković.
Kaže da je evidentno da se deca malo bave fizičkim aktivnostima i priseća se da su se deca se u zlatno doba u školi bavili raznim sportovima.
Recimo osamdsetih, organizovani su odlasci u streljanu, pa su deca mogla da gađaju ili pucaju iz vazdušnih pušaka. Danas toga više nema.
– Deca imućnijih roditelja idu na sport, dok oni čiji roditelji nemaju novca uskraćena su za bavljenje fizičkom aktivnošću van škole. I to je nešto što se danas primećuje – tvrdi Stojković.
Mišljenje Jasne Đukić, nastavnice fizičkog vasiptanja u Osnovnoj školi “Đura Jakšić” iz Kaća i predsednice Društva pedagoga fizičkog vaspitanja Vojvodine kaže da je gimnastika deci zadaje najviše problema.
Gimnastika najveći problem
– Današnjoj deci veliki je izazov da se penju uz konpac ili razboj, jer nemaju snagu u ramenom pojasu. Kao manji se nisu peli na drveće, na primer da bi brali trešnje kao što su to ranije činile generacije dece. To zahteva aktivnost svih mišića tela. Oni sada jedino što podižu jeste mobilni telefon, žive u virtuelnom svetu, igraju razne igrice sa kojima zadovoljavaju tu potrebu za igranjem, ali nemaju fizičku aktivnost – ističe Đukić.
Ona kaže da su deca ranije mnogo više vremena provodila napolju, a manje vremena u školi. Danas im je povećan broj predmeta, pa tako deca sa 12 godina u školi sede i po pet ili šest časova. Imaju manje vremena za igru. Sa druge strane roditelji sada rade do pet sati popodne, pa ona manja deca, nakon nastave, provode vreme u boravku, gde takođe ne mogu da se igraju već sede.
Ova nastavnica fizičkog kaže da kada joj na času deca stanu u vrstu odmah može da uočim ko ima slabu motoriku, a ko ne.
Lekari ih oslobađaju nastave fizičkog
– Neka deca se prvi put u životu u šestom ili sedmom razredu susreću sa gimnastikom, odnosno preskakanjem kozlića. Izbezumljeni su, jer ne znaju kako da ga preskoče. Susrećem se i sa situacijom da devojčice u sedmom i osmom razredu izbegavaju fizičko i na tim časovima sede. Mnoge od njih traže da budu i oslobođene, a lekari im izlaze u susret – pojašnjava ona.
Smatra da današnji roditelji mnogo štite svoju decu, pa se dešava da im kupuju patike na čičak i u vrtiću, ali i u petom razredu.
– Preskakanje vijače ili lastiša treba da budu sastavni deo detetovog života, ali, oni ništa od toga ne rade, jer imaju prekomernu telesnu težinu. I to je napor za njih. Lastiš su devojčice stalno preskakale, danas toga nema. A i roditelji im brane da se isprljaju, tako da moraju da ostanu mirni – tvrdi Đukić.
Izvor: Blic
