Buđenje i aktiviranje organizma, nažalost, nema veze sa magičnim formulacijama i preparatima u obliku kapsula, praha ili čajeva.
Ovaj pojam podrazumeva mnogo više od toga, pre svega – trud, disciplinu i strpljenje. Da bismo ponovo „probudili“ svoje telo i pokrenuli rad metabolizma, prvo moramo da prekinemo sa rigoroznim dijetama i shvatimo da je za uspešno i dugoročno mršavljenje neophodna promena načina života.
Kada je u pitanju promena vašeg načina života, ne mislite da treba da jedete samo salatu i da poludite radeći kardio vežbe svaki dan.
Male promene u ravnoteži u telu
Odnosi se na male postepene promene koje će dovesti telo u ravnotežu i stabilizovati telesnu težinu. Ispod su neke od najvažnijih stvari koje nam pomažu u ovom procesu.
1. Dnevni unos kalorija ne bi trebalo da bude drastično ispod naših osnovnih dnevnih potreba (bazni metabolizam).
2. Svaki dan treba da unosimo približno istu vrednost kalorija, u određenom vremenskom intervalu kako bismo imali određeni kontinuitet i tempo iz dana u dan.
3. Prestanite da preskačete obroke i izbegavajte da jedete velike količine hrane uveče, već rasporedite 3 do 5 obroka ravnomerno tokom dana (kako ko voli i može).
4. Dajući telu dovoljno kalorija koliko mu je potrebno za rad bazalnog metabolizma, odnosno obavljanje svih vitalnih funkcija organizma, naš metabolizam se neće usporiti u procesu mršavljenja i shodno tome nećemo imati jo-jo efekat.
5. Unos proteina treba da bude 1,5 do 2 g po kg TM svakog dana. Izvor proteina treba da bude u skoro svakom obroku (meso, riba, jaja, jogurti, sirevi, orasi i semenke, proteini surutke, kolagen, proteini konoplje…)
6. Dovoljnim unosom proteina sačuvaćemo i održati mišićnu masu čiji je udeo u telu ključan za pokretanje metabolizma i utrošak kalorija. Pored toga, sagorećemo više kalorija da bismo varili proteine i postigli osećaj sitosti ili sprečili glad i glad.
7. Unos vlakana od 25 do 35 g dnevno raspoređenih u svaki obrok, konzumacija voća, povrća, semenki, orašastih plodova, celih žitarica – pokrenućemo varenje, očistiti probavni sistem (creva, jetra…), regulisati visoku masnoću, holesterola i šećera u krvi i postići osećaj sitosti, što će sprečiti prejedanje kasnije u toku dana i želju za hranom bogatom šećerom.
Osim toga, namirnice bogate vlaknima obično imaju mnogo veću nutritivnu vrednost i nižu kaloričnu vrednost, zbog čega jedete dovoljno da ne budete gladni, ali smanjujete unos kalorija, što je ključno za pokretanje gubitka viška kilograma i masnih naslaga.
8. Podstaknite dobar unos masti (avokado, maslinovo ulje, kakao, ulje kanole, omega-3, semenke i orasi.
9. Uzimajte dovoljno tečnosti. Tečnost je izuzetno važna u pravilnom funkcionisanju metabolizma, čišćenju digestivnog sistema, bešike i bubrega. Tečnost uklanja štetne nusproizvode iz tela i podržava naše unutrašnje organe da pravilno funkcionišu.
10. Uključivanje fizičke aktivnosti (poželjno je kombinovati vežbe snage sa hodanjem ili nekim kardio vežbama prema mogućnostima ili intervalnim treningom visokog intenziteta).
Fizička aktivnost stimuliše potrošnju kalorija, što dovodi do gubitka masti i težine, podržava naš kardiorespiratorni sistem, reguliše visok krvni pritisak, visoku masnoću i šećer u krvi, budi i aktivira naše mišiće koji su „motor” našeg tela i povećavaju bazalni metabolizam.
Preuzeto: Gradske info
Foto: Pixabay/Skica911
