Tahikardija može da upućuje na opasan problem, zbog čega je važno da znate nekoliko stvari o njoj.
Poremećaj rada srca, koji karakteriše njegovo ubrzano kucanje, drugačije se naziva i tahikardija ili tahiritmija.
Iako ne predstavlja uvek simptom neke kritične i opasne bolesti, postoje slučajevi u kojima upućuje upravo na to.
Zbog toga ne bi bilo loše da znate neke osnovne stvari o ovoj promeni, kako biste bili u stanju da preduzmete sve što je potrebno, ako vam je zdravlje ugroženo.
Normalan rad srca
Kada je u pitanju odrastao čovek, njegovo srce broji između 60 i 100 otkucaja u minutu. Sve preko toga se smatra tahikardijom.
ritičan broj otkucaja je 120 puta, a ako dođe do takvog stanja, trebalo bi odmah da pozovete hitnu pomoć.
Kako da prepoznate tahikardiju?
Oseća se ubrzan rad srca, koji pacijent opisuje kao lupanje, koje prati nelagodan osećaj u grudima.
Koji simptomi mogu da prate tahikardiju?
Vrtoglavica, kratak dah, bolovi u grudima i nesvestica, česti su pratioci tahikardije, o kom god njenom tipu da se radi.
Šta dovodi do tahikardije?
Brojni faktori izazivaju ubrzanje rada srca. Strah, anksioznost, lekovi, anemija, srčane slabosti, preteran rad štitaste žlezde i naporan trening, samo su neki od njih.
Kod ljudi koji unose preveliku količinu alkohola, kofeina i cigareta, česta je supraventrikularna tahikardija, koja nastaje usled problema sa sprovođenjem električnih signala kroz srce.
Da li je tahikardija opasna?
Thikardija je u pojedinim slučajevima sasvim bezopasna i propratna pojava aktivnosti poput trčanja ili iznenadnog straha, odnosno prepada. Primećeno je da, kod mlađih žena, tahikardija nastaje kao odgovor organizma na pad arterijskog pritiska.
Međutim, kada se javi iznenada, bez posebnog povoda ili jasnog razloga i ako se javlja više puta iz potpuno nepoznatih razloga, trebalo bi da se obratite lekaru.
Ukoliko ubrzan rad srca prati i nesvestica, a naročito ako neko ko se žali na ubrzan rad srca padne u nesvest, odmah pozovite hitnu pomoć.
Kako se dijagnostikuje tahikardija?
Merenje pulsa je logičan prvi korak. Ukoliko problem ubrzane aktivnosti srca traje već neki određeni vremenski period, preporučljivo je da se obavi elektrokardiografski pregled.
U slučaju da je pacijent povremeno oseća lupanje srca, a ono se ne javlja tokom samog pregleda, prati se uz pomoć Holter monitoringa, odnosno praćenja srčanog rada tokom 24 sata.
Ponekad se primenju je i EHOkardiografski test na ležećem ergobiciklu, koji otkriva bolesti srca efikasnije od regularnih testova opterećenja.
Kako se leči?
Kako je tahikardija samo simptom, ona sama se ne leči, pa terapija zavisi isključivo od onoga što je izaziva.
Dok kod osoba koje se suočavaju sa supraventikularnom tahikardijom lekari uvek savetuju da se smanji unos alkohola i kofeina i da se potpuno prestane sa pušenjem, pacijenti koji pate od sinusne tahikardije često dobijaju savet da koriguju svoj način života; da se manje izlažu stresu ili da “uspore” u svojim obavezama.
Dakle, tahikardija ne zahteva lečenje uvek, ali je činjenica da može pretstavljati stanje opasno po život. Stoga, savetovanje sa lekarom vam je neophodno.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
