Search
Close this search box.

Ubrzan rad srca, OTOK na vratu, NEPLODNOST, učestale stolice: Ovo su SIMPTOMI poremećaja ŠTITNE žlezde

Ukoliko sumnjate obratite se lekaru

Ukoliko sumnjate da imate neke probleme sa štitnom žlezdom, preciziraćemo simptome koji će vam pomoći da zaključite da li je to u pitanju ili je reč o nekom drugom zdravstvenom problemu.

Hipotireoza

Najčešći uzrok nedovoljnog lučenja hormona štitne žlezde je autoimuna bolest Hašimotov sindrom koja se potvrđuje testiranjem antitela tiroidne peroksidaze (TPO) i tireoglobulina (Tg). Autoimuna bolest može da postoji i ako nije prisutan poremećaj hormona, ali potrebno je da takvo stanje prati lekar jer i u tom slučaju mogu da postoje simptomi bolesti.

Simptomi:

  • Gojenje bez pojačanog unosa hrane
  • Zadržavanje vode u telu
  • Zatvor i tegobe sa varenjem
  • Stalan umor i manjak energije
  • Poremećaji menstrualnog ciklusa
  • Suva i perutava koža
  • Ispadanje kose
  • Pojava otoka na vratu tj. gušavosti
  • Povišen krvni pritisak
  • Osećaj udaranja srca
  • Osećaj hladnoće zbog usporenosti metabolizma
  • Depresija
  • Psihomotorna usporenost
  • Neplodnost

Lečenje hipotireoze najčešće se svodi na nadoknadu prirodnih hormona štitne žlezde sintetičkim, koji se piju svako jutro natašte, u zavisnosti od doze koja je potrebna telu

Hipertireoza

Kod hipertireoze dolazi do pojačanog stvaranja hormona štitne žlezde, a najčešće je posledica autoimunog procesa tj. Gravesove bolesti. Ostali uzroci su čvorovi i poremećaj u radu hipofize. Simptomi su često jače izraženi nego kod hipotireoze.

Simptomi:

  • Ubrzan rad srca
  • Prekomerno znojenje
  • Neobjašnjiv gubitak težine uz velik apetit
  • Česte stolice
  • Subjektivan osećaj vrućine
  • Podrhtavanje ruku i mišića tela
  • Ispadanje kose
  • Krhki nokti
  • Otok na vratu
  • Nervoza i psihički nemir
  • Hiperaktivnost
  • Problemi s nesanicom
  • Poremećaj menstrualnog ciklusa
  • Problemi s vidom i buljavost očiju
  • Povišenje krvnog pritisак

Lečenje hipertireoze obuhvata terapiju antitireoidnim lekovima koji blokiraju stvaranje i otpuštanje hormona štitne žlezde, kao i betablokatorima koji usporavaju rad srca. Kako terapija može da rezultuje nuspojavama poput smanjenja broja leukocita, ona nije doživotna. Ako ne dođe do povlačenja bolesti, tada se pristupa lečenju radioaktivnim jodom, delimičnom ili potpunom uklanjanju štitne žlezde. Na taj način telo se dovodi u hipotireozu, pa je potrebno nastaviti lečenje sintetičkim hormonima.

Foto: Profimedia

Preuzeto: Srbija Danas

 

Tagovi:
Pročitajte još: