Kada dete iskusi probleme sa svojim telom, to može da poremeti osećaj mira u njemu. Ovo onda može da ima ogroman uticaj na to kako se ophodi prema sebi, kako se ponaša u široj okolini, kao i na to koliko poštuje druge koji ga okružuju.
Studije pokazuju, na primer, da deca mogu da ispolje otpor prema gojaznosti već sa tri godine, i da deca veće težine imaju 63% veću verovatnoću da će doživeti maltretiranje u školi. Zbog toga imidž tela nije zanemarljivo pitanje. Ne radi se samo o odgajanju dece koja se ljubazno ophode prema svojim telima, već i o vaspitanju dece koja se pristojno ophode i prema drugima koji ne liče na njih.
Dete koje se oseća samopouzdano u sopstvenom telu i koje može da slavi različitost zna da su sva tela dobra, veća je verovatnoća da će imati više samopouzdanja, dići ruku na času da se javi kada zna, da se bavi sportom, da se ljubazno odnosi prema drugoj deci, da podržava one čija tela ne izgledaju ili ne funkcionišu kao njegovo.
Zašto je važno voditi razgovore o slici tela sa decom?
Obično smo kulturološki uslovljeni da razmišljamo o telu kao o temi koja utiče samo na tinejdžere, a pretežno na devojčice. Ali znamo da to nije slučaj. Istraživanja pokazuju da deca od tri godine mogu da ispolje otpor prema debljini, 34% petogodišnjaka govori o tome da žele da drže dijetu, a broj dečaka koji se osećaju kao da im telo nije dovoljno dobro brzo raste i sustiže nivo nezadovoljstva izgledom koje pokazuju devojčice.
Takođe je veoma važno razumeti da će mnoge ideje koje imamo o sopstvenom izgledu (i idejama koje naša deca imaju o svom) i izgledu onih oko nas biti zasnovane na stvarima koje smo čuli, naučili ili iskusili u detinjstvu. Deca nisu imuna na društvene poruke o „lepom” i „ružnom” izgledu, i dobijaju ih odmah od detinjstva, bilo kroz savršen izgled omiljenih princeza u Diznijevom filmu, do šala o stomaku Tate praseta u njihovom omiljenom crtanom filmu, u porukama koje uče o hrani i zdravlju u vrtićima i predškolskim ustanovama.
Da bismo izgradili snažnu otpornost na ovu vrstu poruka, kao i odgajili decu koja se zalažu za druge, moramo da budemo svesni ovog problema rano i da počnemo da sejemo seme za pozitivnu sliku o telu kada su još bebe i mališani. Zaista nikad nije prerano.
Kako da razgovaram o izgledu sa svojim detetom?
Kada je u pitanju izgled, ono što radite je jednako važno kao i ono što pričate. Zato je važno da vodite računa o tome kako govorite o izgledu drugih – uključujući i sebe, pred svojim detetom. Ovo uključuje ispitivanje nekih predrasuda i ideja koje možda imate o zdravlju, težini i onome što čini “lep” ili “ružan” izgled. Nije dobro reći svom detetu da „voli svoje telo“ ako u isto vreme nipodaštavate svoj izgled ispred njega. Na kraju krajeva, ne možemo naučiti decu da vole i poštuju sopstveno telo i slave sva tela, ako im još uvek dajemo standard „lepog“ i „ružnog“. Trebamo da decu rano naučimo da su svi dobri i lepi i vredni poštovanja.
