Search
Close this search box.

Uginula srneća divljač pronađena u kulskom ataru, nadležne službe obavile uviđaj

Uginula srneća divljač pronađena u kulskom ataru, nadležne službe obavile uviđaj

U ataru katastarske opštine Kula, u blizini Planinarskog doma, pronađeno je nekoliko uginulih primeraka srneće divljači. Nadležne službe su reagovale pravovremeno i u skladu sa svojim ovlašćenjima, te su tako obavile uviđaj i uzele potrebne uzorke, dok su zapisnik o ovom nemilom događaju napravili i pripadnici Policijske stanice u Kuli.  Upravnik lovišta, Slobodan Bedičin, rekao je da je, ovim uginućima, fond srneće divljači gotovo prepolovljen. Takođe, Bedičin je istakao da, iako uzrok još uvek nije utvrđen, postoji sumnja da su srne uginule zbog neadekvatnog trovanja glodara od strane neodgovornih poljoprivrednih proizvođača:

„Mi još uvek ne možemo znati kolika je šteta učinjena i ne verujem da ćemo to ikada saznati. Mnoge jedinke srneće divljači nisu uginule kao ove ovde, već su se zavukle u neki parlog i grmlje koje ne možemo sve pretražiti. Činjenično stanje je da su naša krda srneće divljači u ovom momentu, rekao bih, skoro prepolovljena. Šta je tačan uzrok ovome nadležne inspekcije koje su izašle na teren će utvrditi. Lično, rekao bih da je u pitanju trovanje miševa od strane neodgovornih poljoprivrednih proizvođača. Želim da naglasim da je ovakvim načinom trovanja glodara napravljen opšti poremećaj u prirodnom staništu, a samim tim i u našem lovištu. Radi se o tome da smo nalazili uginule jedinke srneće divljači, lisica, zečeva, fazana, jastrebova, orlova, vrana galebova i mnogih drugih jedinki. Posledice ćemo trpeti jedno dogledno vreme dok se taj prirodni lanac ponovo ne formira onako kako u prirodi i treba da bude. Ovu godinu nazivaju godinom miševa i to jeste tako, pošto smo od rane jeseni primetili veoma mnogo glodara na našim njivama, ali takvih godina je bilo i biće i ubuduće. Na svakih 20-25 godina se pojavljuju godine gde se pojavljuju i hrčkovi, ali na jedan ovakav način ne može da se radi. Dakle, svako ko je kupio otrov na pakovanju istog može da pročita preporuku na koji način pravilno treba da se koristi. Međutim, naši poljoprivrednici zbog loše cene pšenice ili nečega drugog smatraju da treba da naprave uštedu i u tome delu da što manje angažuju radnu snagu i zbog toga razbacivačima za veštačko đubrivo razbacuju otrove ili kašikicom da se ne bi puno saginjali, ali pored rupe. Nažalost, taj otrov nema miris i ukus i kako ga jedu glodari, tako ga jede i divljač. Ceo lanac je poremećen iz tih razloga što će otrovanog miša pojesti orao, soko, vrana, galeb, lisica, šakal i onda smo mi izgubili kompas i stvari ne možemo da držimo pod kontrolom, te znači da ćemo u dogledno vreme imati jako veliki problem u vidu možda još većeg desetkovanja srneće divljači.“

Tagovi:
Pročitajte još: