Protekla nedelja je dala svetu uvid u ono što klimatski ugrožene zemlje odavno znaju: dok bogate zemlje obećaju svoju podršku klimatskim akcijama, daleko manje su entuzijastične kada je u pitanju pokretanje akcije, to jest konkretno davanje novca.
Na klimatskom samitu UN COP27 Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo bili su ujedinjeni protiv osnivanja novog fonda ove godine kako bi se pomoglo zemljama u razvoju, koje su malo doprinele klimatskoj krizi, da se oporave od klimatskih katastrofa.
Razvijanje takozvanog fonda za gubitke i štete ključno je pitanje na COP27 od kog je zavisio uspeh samita, rekla je Erin Roberts, istraživač klimatske politike i osnivač Saradnje o gubicima i šteti.
Kako se ispostavilo, zemlje u razvoju, koje su godinama tražile sredstva za gubitak i štetu, morale su da se suočave sa razočarenjem.
Aktivisti su svakodnevno organizovali sve besnije proteste ispred pregovaračkih prostorija u Šarm el Šeiku, a prošle subote, u najvećem protestu samita do sada, stotine su marširale kroz prostranu konferencijsku salu, zahtevajuži od bogatih zemalja da se okupe i „plate”.
Ali ta poruka se ne dopire do onih koji pregovaraju na visokom nivou.
Izvor EU direktno uključen u pregovore na samitu rekao je u utorak da blok ne veruje da bi trebalo da postoji obavezujući sporazum o novom fondu za gubitke i štete pre nego što se dogovore detalji o tome kako će on funkcionisati.
Izvor je dodao da EU veruje da bi sporazum COP27 mogao da uključi dogovor da treba raditi na tom pitanju i da bi rešenje trebalo da se nađe do 2024. godine.
Slično tome, vlada Ujedinjenog Kraljevstva podnela je dokument konferenciji u kom se kaže da želi da uspostavi „proces“ koji bi doveo do konkretnog rešenja najkasnije 2024.
Visoki zvaničnici američke administracije samo su se obavezali da će razgovarati o gubitku i šteti, ali nisu otišli dalje da objasne kakav bi fond na kraju podržali. I oni vide 2024. kao krajnji rok za sporazum o gubitku i šteti, ali ne podržavaju dosadašnje predloge, zabrinuti da bi u narednim godinama to moglo da otvori o pravnoj odgovornosti razvijenih zemalja.
Zvaničnici su više puta odbijali da kažu za koju vrstu fonda za gubitak i štetu bi SAD bile otvorene i nisu krili da nameravaju da odvoje naredne dve godine da reše ta pitanja, umesto da su se dogovorili ove godine.
Pokušaji odlaganja od strane nekih od najbogatijih zemalja sveta znače da su one koje su najviše pogođene klimatskim promenama već bile spremne za razočarenje i pre kraja samita.
Ne želim da odem sa COP27 praznih ruku. Pristanak da se radi na nečemu što će biti uspostavljeno 2024. podrazumeva to – rekla je Šona Aminat, ministarka životne sredine Maldiva na konferenciji u utorak.
Sporno pitanje koje bode oči
Smatralo se da je veliki uspeh to što su gubitak i šteta dospeli na zvaničan dnevni red za COP27, a zemlje u razvoju pritsikaju bogate zemlje da to postane obavezujuće ove godine.
Pregovori o tom pitanju su bili aktuelni, rekli su posetioci samita, i odužili su se do kasno uveče nekoliko dana ove nedelje.
Ali razvijene zemlje sporo rešavaju ovo pitanje – mnoge žele da odvoje naredne dve godine da istraže moguća rešenja, sa predlogom da se odluka donese do 2024. godine, što ne garantuje zvanični aranžman finansiranja.
Usred teške ekonomije, lideri SAD i EU zabrinuti su da neće moći da prođu ovo finansiranje kroz zakonodavna tela kod kuće, gde se već suočavaju sa teškom borbom da prikupe više novca za ispunjavanje obaveza u vezi sa klimatskim finansiranjem.
– Zemlje članice ne mogu da se kriju iza EU kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena – izjavila je u petak, poslednjeg dana samita u Šarm el Šeiku, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
Samo države kojima je to zaista potrebno treba da dobiju pomoć radi saniranja štete nastale zbog klimatskih promena, a ne one koje su samo na papiru zemlje u razvoju – dodala je Berbok.
EU je tog dana predložila osnivanje posebnog fonda za podršku zemljama koje su pretrpele prirodne katastrofe zbog klimatskih promena, preneo je Rojters.
Aminat je rekla da ne veruje da se nevoljnost da se reši gubitak i šteta svodi na nedostatak finansija.
– Videli smo da su bilioni bili uptrebljeni za rešavanje globalne zdravstvene vanredne situacije tokom pandemije i vidimo da se bilioni troše za pomoć Ukrajini – rekla je ona.
Predstavnici ranjivih zemalja takođe su rekli za Si-En-En da su frustrirani zbog poziva bogatih nacija na dodatne analize i mapiranje, što bi potrošilo novac koji bi inače mogao da ide na rešavanje gubitaka i štete.
– Želeli su da pokažu svom biračkom telu da rade nešto, iako u stvari ne rade ništa. Oni ulažu novac u, na primer, istraživačka odeljenja,umesto da stvarno izdvoje sredstava za specifične reakcije na sve gubitke i štetu sa kojima se suočavamo – rekao je za Si-En-En Michaj Robertson, upravljač finansijama za gubitke i štete u Alijansi malih ostrvskih država.
Uprkos dosadnim mračnim izgledima, Robertson je rekao da zemlje u razvoju ostaju ujedinjene i odlučne, napominjući da poslednja stvar koju žele jeste da budu zaglavljene u još jednom ciklusu klimatskih katastrofa, više dugova i razaranja, bez akcije razvijenih zemalja.
Ne želimo samo priliku da preživimo – želimo priliku da napredujemo – rekao je on.
Rešenja u međuvremenu
Trenutak pun nade za gubitak i štetu došao je ranije ove nedelje kada je Nemačka najavila inicijativu Globalni štit osmišljenu da pomogne ranjivim zemljama da se izbore sa gubicima i štetom izazvanim klimatskom krizom.
Zemlje pogođene poplavama poput Pakistana, Bangladeša i Filipina biće među zemljama koje će imati koristi od toga kada program počne da isplaćuje sredstva početkom sledeće godine.
Iako su sredstva posvećena ovoj inicijativi bila relativno velika, ona su i dalje neznatna u poređenju sa razaranjem koje su ove zemlje pretrpele.
Na primer, Svetska banka je prošlog meseca procenila da će Pakistanu biti potrebno „najmanje 16,3 milijarde dolara“ za obnovu posle smrtonosnih poplava ovog leta. Do ponedeljka je Globalni štit primio ukupno 216 miliona dolara.
Program je takođe kritikovan zbog osnovnog fokusa na osiguranje i sprečavanje budućih gubitaka i štete, umesto direktnog finansiranja usmerenog na rešavanje katastrofa koje su se već dogodile.
Nemački savezni ministar razvoja Svenja Šulce naglasila je da je ta inicijativa dodatak, a ne zamena zvaničnog fonda UN za gubitke i štete.
To je bio dobar početak, ali je i samo početak – rekla je Šulce na konferenciji za novinare u ponedeljak, naglašavajući da su gubitak i šteta „veoma sporno pitanje“.
– Drago mi je što smo se mi, međunarodna zajednica, konačno okupili da kažemo da postoje gubitak i šteta vezani za klimu – dodala je Šulce.
Džuli-En Ričards, nezavisni konsultant i stručnjak iz organizacije Saradnja na gubitku i šteti, rekla je da je dizajn Globalnog štita problematičan.
– Oni se suočavaju sa svim ovim klimatskim rizicima jer su bogate zemlje poput Australije i SAD uzrokovale klimatski problem, a sada ge prebacuju na spoljne poslove sa ranjivim ljudima, govoreći da je „njihova odgovornost da se osiguraju” – rekla je Ričardsova.
Ričardsova je dodala da brine da zemlje troše više vremena, truda i novca stvarajući sistem koji možda neće moći da se prilagodi problemu sa kojim se planeta suočava. Ugrožene zemlje već gledaju kako njihova ostrva tonu u okean, snabdevanje hranom i vodom ugroženo je zbog suše i domova koje su uništile poplave.
– Finansiranje gubitaka i štete treba da bude postavljeno na takav način da daje grantove, da ne dovodi do većeg duga i da ne prebacuje odgovornost na ranjive zemlje. Dakle, potreban nam je novi novac zbog obima problema. Klimatski uticaji sa kojima se suočavamo značajni su i za to su potrebna značajna finansijska sredstva – rekla je Ričardsova.
