Svi ljudi imaju agresivna osećanja. Kao odrasli, mi učimo kako da kontrolišemo ova osećanja. Deca su, međutim, često fizički agresivna – ona udaraju, grizu i grebu druge. Ovakva ponašanja su prilično česta i se pojavljuju oko detetovog prvog rođendana. Roditelji se često pitaju kao da izađu na kraj sa detetovim agresivnim i/ili destruktivnim ponašanjem.
Ujedanje koje može pokušavati ili učiniti jednogodišnjak može se smatrati normalnim razvojem ukoliko je ono više izuzetak nego pravilo i ukoliko vremenom gubi na učestalosti i intezitetu. Međutim, sve veća učestalost i intezitet griženja može ukazivati da dete ima emotivni ili ponašajni problem i da neadekvatno usvaja veštine kontrole agresivnog ponašanja. Isto važi i za ispoljavanje učestale fizičke agresije, što zahtevaja profesionalnu procenu i intervenciju.
Učestale tuče i ujedanja kada je dete u obdaništu ili u predškolskom boravku mogu biti ozbiljan problem. U ovo doba, deca imaju mnogo više konakata sa drugima i pretpostavlja se da su sposobna da uspostave prijateljstvo i da se slažu sa drugom decom. Ujedanje je najčešći razlog zbog kojeg decu izpisuju iz obdaništa.
Ujedanje
Mnogo dece počine agresivno da ujeda između 1 i 3 godine. Ujedanje može biti način na koji deca pokazuju snagu ili privlače pažnju okoline. Neka deca nauče ujedanje kao igru koju su igrali sa roditeljima, ali bez povređivanja koje dolazi sa povećanjem snage deteta. Neka deca ujedaju zato jer su nesrećna, zabrinuta ili ljubomorna. Ponekad ujedanje može biti rezultat prekomerne ili stroge discipline ili izlaganju fizičkom nasilju. Roditelji treba da zapamte da dete koje je ugriženo može da ugrize takođe.
Šta raditi?
- Kažite “ne”, odmah, smirenim ali odlučnim i neodobravajućim tonom.
- Dete koje je tek prohodalo (1-2 godine), čvrsto držite
- Mlađem detetu (2-3 godine) kažite, ” Ne ujedaj. To se ne radi. To boli. Tako povređuješ ljude.”
- NE ujedajte dete da bi mu pokazali kako se ujedeno dete oseća. Ovo uči dete agresivnom ponašnju.
- Ako se ujedanje produži, probajte negativno potkrepljenje ili tajm-aut. Npr. nemojte da držite dete, da se obraćate detetu ili da se igrate sa njime nakon ujeda onoliko minuta koliko ima godina. Ovaj metod primenjujte kada ste sigurni da neće biti ugrožena druga osoba
Ako ove tehnike ili intervencije ne budu efikasne, roditelju bi trebalo da razgovaraju sa dečjim psihijatrom.
Udaranje i grebanje
Deca koja su tek prohodala i predškolci, često se tuku oko igračaka. Ponekad deca bivaju nenamerno nagrađena za svoje agresivno ponašanje. Npr. jedno date može da gurne drugo i da mu otme igračku. Ako se dete rasplače i ode, agresivno dete će se osećati uspešno s’ obzirom da je igračka njegova. Važno je identifikovati da li je ova šema razvila u detetu koje je agresivno. Takođe, dete može učiti i od nagrađenog ”modela”, posmatrajući npr. drugo dete ili odraslu osobu koja uz pomoć agresije “uspešno” dobija željenu stvar.
Šta raditi?
- Više efekata ima da se umešate pre nego što dete počne da udatra. Npr. umešajte se čim vidite da je dete veoma ozlojeđeno ili uznemireno.
- Kada se dete mnogo tuče, nadgledajte ga češće.
- Ako dete udari drugo, odmah ih razdvojite. Onda pokušajte da utešite i pobrinete se za drugo dete koje je bilo udareno, a ne reagujte prvo prema onom ko udara jer time potkrepljujete ignorišete žrtvu.
- Detetu koje je tek prohodalo (1-2 godine), kažite “Ne udaraj. Udaranje boli.”
- Mlađem detetu (2-3 godine) kažite, “Znam da si ljut, ali nemoj da udaraš. Udaranje boli.” Tako vaše dete počinje da uči empatiju.
- NE udarajte dete ako je ona ili on udario neko drugo dete Ovo uči dete agresivnom ponašnju.
- Roditelji ne treba da ignorišu ili naglašavaju tuču između braće i sestara. Potrebno je uvesti pravila ponašanja koja za takvo ponašanje nose ukidanje privilegija
Kada su udaranja i tuče učestale, a dete pokazuje i druge probleme u ponašanju npr. neraspoloženje, uznemirenost, uplašenost, treba porveriti da li i sama nisu bila očevitci nasilja ili su bila žrtve nasilja u obdaništu, školi ili kući.
Da li će se dete tako ponašati i kada odraste?
Istaživanja pokazuju da deca koja su fizički agresivna na mlađem uzrastu najčešće će nastaviti ovako da se ponašaju kada odrastu. Studije pokazuju takođe da deca koja su učestalo izložena nasilju i agresiji gledajući TV program i filmove bez nadzora i pomaganja u razumevanju razlika između poželjnog i nepoželjnog ponašanja, češće reaguju agresivno. Ako dete kontinuirano i učestalo ujeda, udara ili grebe drugu decu ili ljude, roditelji bi trebalo da potraže profesionalnu pomoć od dečjeg i adolescntog psihijatra. ili drugih stručnjaka koji su specijalizovani za procenu i tretman problema ponašanja veoma mlade dece.
Preuzeto: Stetoskop.info
