Invalidnost se predstavlja neko stanje “uma” koje proizilazi iz gubitka nekih sposobnosti. Osobe sa invaliditetom, su osobe, sa urodjenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva. Poremećaj je problem u funkciji ili strukturi tela.
Osoba sa invaliditetom predstavlja osobu sa svim pravima, koja je dovedena u situaciju koja je onesposobljava za funkcionisanje određenih radnji. Tiče se ekonomskih, prostornih ili socijalnih barijera koje invalidna osoba ne može savladati kao i ostali gradjani.
Glavni uzroci invaliditeta mogu biti nasleđeni, urođeni ili stečeni faktori. Kod nekih se dešava usled raznih povreda, nesreća, rata, bolesti ili starosti.
Dužnost društvene zajednice je da ukloni, umanji ili nadomesti te barijere, sve to u cilju osposobljavanja svakog pojedinca da se oseti kao punopravni građanim. Osobe sa invaliditetom čini oko 15% svetske populacije, odnosno preko 800 miliona osoba. Razna istraživanja pokazuju da su više od polovine ovog broja, žene sa invaliditetom.
Portal 025.rs istražio je probleme koji se tiču osoba sa invaliditetom na teritoriji pokrajine Vojvodine. Diskriminacija ovih ljudi znači, pravljenje razlike, pozitivne ili negativne između ljudi i stvari. Jedan od problema diskriminacije desio se u školi, jednoj od učenika koja ima poteškoća u funkcionisanja leve ruke, tačnije nemogućnosti pomeranje leve ruke. Učenica nema intelektualne ni fizičke smetnje. Naime, na odmorima deca nisu htela da se igraju s njom, odmacivalu su je iz raznih igrica sa izgovorom “ti ne možeš ovo”, “ti nisi za ono” i slično. Kasnije su kao razlog navodili “da ona ne može sve kao i oni”. Devojčica je uvek bila vesele prirode, ali nakon ove vrste diskiminacije od svojih vršnjaka, koja je trajala par meseci, počela se povlačiti u sebe. Učiteljica je primetila ovaj problem, organizovala radionicu zajedno sa decom i pričala o ovoj vrsti problema i poteškoćama sa kojima se takva deca susreću. Deca i škola će ostati anonimni činioci ovog projekta.
Ova deca su u većini slučajeva, veoma intelektualno sposobni i spremni na svaki vid saradnje ili druženja, takođe se ne boje samog rada, napredovanja ili igre. Imaju velike želje za učestvovanjem u samom društvu, kao i veliku želju za samim prihvatanjem.
Deca koja imaju neki vid invalidnosti teško se bore sa svojim fizičkim izgledom, uglavnom teže za prihvatanjem. Najbolje rešenje ovog problema se nalazi u zajedničkom radu s njima, obilasku raznih udruženja ili organizacija osoba sa invaliditetom. Na ovaj način se uči kako prihvatiti ljude sa smetnjama, upoznajte ih bolje, a najbitnije, izbaciti predrasude. Škola treba da bude pokretač svega.
Projekat je podržan od strane pokrajine Vojvodine
