Invalidnost je stanje koje proizilazi iz gubitka ili redukcije sposobnosti, nemogućnosti da se izvrše neke očekivane ili specijalno definisane aktivnosti zbog hronične boleti ili oštećenja. Prema savremenim definicijama, invalidno lice se definiše kao osoba koja značajno ili potpuno nema sposobnosti vida, sluha, lokomotornih radnji ili intelektualne smetnje. Uzroci nastanka invaliditeta (nasleđeni, urođeni i stečeni) kod neke osobe mogu biti različiti – razne vrste nezgoda, ratovi, neuhranjenost, bolest, starost.
Invalidnost je sporan koncept, on ima različita značenja u različitim društvenim i medicinskim zajednicama. Kod osoba sa invaliditetom postoji stanje kada osobe ne mogu da izvedu određene aktivnosti koja većina ljudi može. Te nesposobnosti suštinski onemogućuju invalidne osobe u razvijanju socijalne komunikacije.
Postoje razne vrste invalidnosti, fizičke, senzorne i mentalne smetnje. Kod fizičkih smetnji osobe koriste invalidna kolica ili se otežano kreću. U senzorne smetnje spadaju osobe oštećenog sluha ili vida.
Osobe sa invaliditetom čine oko 15% svetske populacije, odnosno preko 800 miliona osoba.
Portal 025.rs, istražio je probleme sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom na teritoriji pokrajine Vojvodine. Problem se tiče unapređenja ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, u ovom slučaju se radi o devojčici koja ima problem kod lokomotornih radnji. Naime, devojčica ima veoma malu funkciju desne strane tela, ruke i noge. Samim tim, ona ima otežano hodanje i funkciju desne ruke. Uz ličnog pratioca u školi lakše funkcioniše. Nema intelektualne ni govorne smetnje, čak je, izrazito inteligentna i nadarena za slikanje. Međutim, dikriminacija je uvek prisutna. Deca je ignorišu na odmorima i ne razgovaraju s njom. Ako imaju potrebu za razgovor, to uglavnom bude oko domaćih zadataka. Devojčica je većinu vremena u školi sama i zapostavljena. Škola i devojčica su anonimni činioci ovog projekta.
Problem je u ravnopravnosti, dece odbacuju sve ono što je drugačije. Bilo to u pozitivnom ili negativnom kontekstu. Čim si “bolji” ili “gori” od ostalih, po nekim društvenim karakteristikama, ti nisi kolektiv.
Najveći problem leži u manjku informisanosti o ovoj ili drugoj vrsti bolesti. Naime, najveću pomoć kod rešavanja problema treba da uradi škola. Organizovanjem raznih radionica, dopunskih časova ili jednostavno pričom o ovom problemu, ukoliko se u školi nalaze deca koja imaju slične smetnje.
Projekat je podržan od strane pokrajine Vojvodine
