Postoji nekoliko teorija prema kojima je šibica izmišljena pre upaljača. Naravno, sve one pod šibicom podrazumevaju drvene štapiće čiji je vrh umočen u bilo koju zapaljivu supstancu. Te prve šibice nisu se palile po principu trenja.
S druge strane, upaljač je izmišljen u XVI veku, i to od jedne vrste pištolja. Naravno, pištolj nije mogao da služi kao upaljač i obrnuto.
Dakle, kako da utvrdimo ko je stariji: upaljač ili šibica? Pa na osnovu istorijski poznatih činjenica.
Džon Voker, poreklom Englez, izmislio je šibice 1826. godine. Kako nisu bile pouzdane, njegov izum nije naišao na odobravanje. Tek pet godina kasnije, Francuz Šarl Surije napravio je šibicu koristeći toksični beli fosfor. Zanimljivo, gotovo svi radnici koji su u to vreme radili na izradi šibica imali su neki defekt vilice. Da li je to na neki način povezano s fosforom? Ne zna se, tek – ove šibice koristile su se sve do 1900. godine, kada je izdatno naređenje da se fosfor zameni netoksičnim supstancama.
Kada je reč o upaljaču, 1823. godine nemački hemičar Johan Volfgang Dobriner izmilio je prvi upaljač koji je često nazivan “Dobrinovom lampom.” Njegov rad zasnivao se na principu kontakta platine i hidrogena. Međutim, tek kada je Karl Auer von Valsbek patentirao farocerijum 1903, upaljač je dočekao svojih pet minuta slave. Od tada postoji u obliku u kom se danas upotrebljava.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
