Jeste li čuli za Herona, čoveka koji je napravio neke od najzanimljivijih praktičnih predmeta koji su se upotrebljavali u svakodnevnici antičke Grčke?
Da li znate da je Heronova kugla ili eolipile prva parna mašina u istoriji? Kao i da je vetrenjača koja je koristila snagu vetra za sviranje na orguljama jedan od prvih uređaja koja je korističa energiju vetra za pogon nekog uređaja?
U Aleksandriji je pre dve hiljade godina živeo Heron, grčki matematičar i inženjer koji je napravio neke od najzanimljivijih i najneobičnijih mašina preindustrijskog doba…
Prema istorijskim podacima, on je živeo u prvom veku nove ere. Bio je inovator i plodonosni pisac čije se autorstvo pripisuje nekim rukopisima poput “Pneumatike” i “Mehanike.” Njegovi spisi više podsećaju na beleške s predavanja, pa je moguće da to i jesu s obzirom na to da je bio učenik Ktesibusa, prvog upravnika Aleksandrijske biblioteke.
Za života, Heron je zabeležio desetine nacrta i beleški svojih inovacija. On je prvi idejni i praktični tvorac kase koja je funkcionisala uz pomoć sile potiska i pritiska, vode i male grede.
Takođe, prvu parnu mašinu koja se zasnivala se na principu rotacije i protoka pare kroz dve cevi, takođe pripisujemo Heronu. Kako je pozorište zauzimalo izuzetno važno mesto u antičkom dobu, nije iznenađujuća činjenica da je ovaj Grk tvorac mehaničkog lutkarskog pozorišta koje je funkcionisalo po principu automata koji pokreće niz različitih varijacija.
Dok je Heronov učitelj Ktesibus idejni tvorac prve pumpe, učenik je nadogradio ideju i kontruisao prva vatrogasna kola.
Iako poslednja na spisku, ova tvorevina je možda i najzanimljivija – reč je u peharu za vino bez dna. Ne, nije reč ni o kakvoj magiji, već o domišljatosti blistavog uma. Pehar je sadržao mali rezervoar koji cevčicom bio spojen sa čašom. Kada bi se nivo vina spustio ispod određene granice, čaša bi se sama dopunila.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
