Pisao je kako “može se voleti samo skriven, nevidljiv čovek. Čim pokaže svoje lice, ljubav nestaje”.
“Voleti čoveka uopšte — znači nasigurno prezirati, a pokatkad i mrzeti pravog čoveka, koji je tu pored nas… Ukoliko više volim čovečanstvo, utoliko više mrzim pojedince. U snovima mogu se poneti do žrtvovanja za čovečanstvo. Ali, makar i dva dana proživeti u jednoj sobi s drugim čovekom, meni je nemogućno.”
Često citirane su i njegove reči iz romana “Mladić”, kao brutalno “uputstvo za ljubav” prema drugima.
“Voleti ljude takvi kakvi su, to je nemoguće.
A ipak se mora.
I zato, kad im činiš dobro, stegni srce, zapuši nos i zatvori oči (ovo poslednje je neophodno).
Podnosi zlo od njih, ne ljuti se na njih ako možeš, “seti se da si i ti čovek”.
Naravno moraš s njima biti strog, ako ti je dato da budeš iole pametniji od osrednjeg.
Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha; ne daj se takvoj ljubavi, i ne prestani da prezireš.
Nauči da ljude prezireš čak i kad su dobri, jer su tada najčešće rđavi.
Ko iole nije glup, taj ne može da živi a da sebe ne prezire, bio čestit ili ne bio, svejedno.”
Preuzeto: Srbija Danas
