Povodom 8. novembra – Dana prosvetnih radnika u velikoj sali Skupštine grada organizovana je prigodna svečanost na kojoj je prosvetnim radnicima uručeno priznanje „Avram Mrazović“ i zahvalnice. Priznanje „Avram Mrazović“ ustanovljeno je 2015. godine i dodeljuje se prosvetnim radnicima sa teritorije grada Sombora za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju. Na ovogodišnjem konkursu za dodelu priznanja „Avram Mrazović“ predloženo je pet prosvetnih radnika, a nadležna Komisija je odlučila da se priznanje „Avram Mrazović“ u oblasti predškoslkog obrazovanja dodeli vaspitačici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Radojki Bijelicki i Marijani Bogdanović, profesorki stručne grupe predmeta u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru. Zahvalnice su dodeljene Nadi Plećaš, profesorki Srednje ekonomske škole, profesoru Gimnazije „Veljko Petrović Dušku Obradoviću i Renati Cvetkov, nastavnici Osnovne škole „Nikola Vukićević“ u Somboru. Priznanje i zahvalnice nagrađenim prosvetnim radnicima uručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja je učiteljima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima čestitala Dan prosvetnih radnika i istakla da je „znanje koje se stekne nešto što se nikada ne može izgubiti.“ – Danas, na dan rođenja tvorca naše srpske pismenosti Vuka Stefanovića Karadžića, u Srbiji obeležavamo Dan prosvetnih radnika. Nema mnogo značajnih datuma u našoj državi koje obeležavamo, a koji pružaju takvo zadovoljstvo kao ovaj danas. Smatram da za to postoje bar dva razloga, mada ih sigurno ima više. Prvi je taj što se svi školskih dana sećamo sa najvećom radošću. Sećamo se svoje vaspitačice, učitelja, profesora i nastavnika koji su u našem ličnom životu i razvoju ostavili jedan neizbrisiv trag. Drugi bitan razlog jeste, pre svega, sama svrha prosvetnog rada, a to je prenos znanja kao nečeg što je najveće nematerijalno dobro. Znanje koje deca stiču kroz vaspitno obrazovni rad preko prosvetnih radnika, je nešto što nikada u životu ne mogu da izgube. To je jedna retka vrednost u današnjem svetu ovakvom kakav danas funkcioniše. Zbog toga je svrha prosvete plemenita i predstavlja investiciju, ulaganje u potencijal čije rezultate vidimo tek za 10, 20 ili više godina – kazala je gradonačelnica i ukazala na potrebu saradnje između prosvetnih radnika, vaspitno-obrazovnih ustanova sa jedne i lokalne zajednice sa druge strane. – Saradnja postoji, ali postoji prostor da se ona i dalje unapredi. Svakako da je važno da naša deca idu u kvalitetne škole, škole koje su ugrejane i uredne, ali isto tako da prosvetni radnici u školama ostvaruju odgovarajući rad u kojima će im biti obezbeđena kvalitena oprema i uslovi rada. Zbog toga lokalna samouprava nastoji da investicijama, poput investicije u OŠ „Nikola Vukićević“ i Gimnaziji, unapredi rad u školama i činiće to i ubuduće – navela je gradonačelnica Golubović i ukazala na to da prosvetni radnici daju svoje znanje i prenose ga deci i mladima i direktno utiču na mlade i na naše razvojne potencijale u budućnosti. Svečanosti povodom Dana prosvetnih radnika prisustvovali su prosvetni radnici preškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, predstavnici Školske uprave Sombor, Pedagoškog fakulteta, verskih zajednica, predstavnici svih organa lokalne samouprave u Somboru. U umetničkom delu programa učestvovali su Muzičko društvo „Muzika Viva“ i učenici Gimnazije „Veljko Petrović“, Tanja Nedeljkov i Mihajlo Prostran.
Radojka Bijelicki je zvanje vaspitača predškolske dece stekla 1982. godine kada je diplomirala na Pedagoškoj akademiji u Somboru. Omiljena je vaspitačica više od 30 generacija somborskih mališana koje je učila i naučila mnoštvu korisnih stvari. U radu sa decom primenjuje otvoreni sistem vaspitanja prema užoj i široj zajednici. Orgnizovala je malu školu za matematičare, sa istraživačima je istraživala, a recitatore vodila na recitatorske smotre i moglo bi se pobrojati još mnogo toga, ali vratimo se na početak i činjenicu da je vaspitavala više od 30 generacija, što je svakako vredno priznanja koje joj je dodeljeno. Marijana Bogdanović, diplomirani inženjer elektrotehnike, profesor stručne grupe predmeta u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru. U nastavi koristi savremene metode, čini je zanimljivom i u prijatnoj radnoj atmosferi, kako u učionici – tako i laboratoriji učenike podstiče da razvijaju kritičko mišljenje. I da se navede samo robotska ruka, svi bi, ne samo u Somboru, već i Srbiji i šire, znali da se radi o profesorki koja je sa kolegom Srđanom Pavićem, svoje učenike 2015. godine odvela u Moskvu na 18. Internacionalni salon inovacija. Za svoju inovaciju – robotska ruka – nagrađeni su zlatnom medaljom i proglašena najboljim inovativnim projektom u kategoriji mladih – navodi se u dopisu Gradske službe Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću.
