Sve su manje šanse da će Novak Đoković igrati na US Openu. Lomi se ovih dana velika stvar, turnir prati ono što država kaže, a Sjedinjene Američke Države kažu – nema ulaska za nevakcinisane strance. Velika šteta. Srbin ima toliko dugu istoriju igranja finala i osvajanja trofeja u Njujorku da će zasigurno faliti publici i teniskim poklonicima.
Njegova avantura na US Openu počela je još, sada već, davne 2005. godine kada je odmah na debiju uspeo da ostvari dve pobede, i to protiv Gaela Monfisa i Marija Ančića, ali je onda u velikoj borbi koja je trajala preko četiri sata poražen od Fernanda Verdaska.
Tada je još igrao pod zastavom Srbije i Crne Gore, a koliko je taj momenat daleko, govori činjenica da je Andre Agasi igrao tada u finalu i izgubio od Rodžera Federera.
Isti scenario se desio i naredne godine. Novak je ispao u trećoj rundi, ovoga puta od Lejtona Hjuita u tri seta, a Federer se ponovo okitio titulom.
Upravo je taj isti Federer i treći put u nizu slavio 2007. godine, a sada je upravo protiv Đoković morao da se izbori u finalu turnira.
Tu je Đoković najavio godine prisustva u samoj završnici turnira, a tada je prvi put i odigrao US Open pod zastavom Srbije.
Nakon toga dva polufinala u nizu, pa finale, pa 2011. godina i – titula!
Novak je dominantno došao prvi put do trona u Njujorku, a u onoj odsudnoj borbi je pao čovek sa kojim se sada takmiči za rekord u Grend slem titulama, Rafael Nadal.
Novak ga je savladao sa 3:1 u setovima (6:2, 6:4, 6:7, 6:1).
Koliko god zvučalo čudno, ali Novak je najviše prilika propustio upravo na ovom turniru. Čak devet puta je bio u finalu, a samo je tri puta uspeo da održi poslednji, pobednički govor.
Već 2012. godine je Endi Mari bio bolji od srpskog asa, da bi 2013. godine Nadal ostvario svoju osvetu i tako ponovo sputao Đokovića da uzme još jedan Grend slem trofej.
Osim one 2011. godine, najveće radosti su stigle 2015. i 2018. kada su pali Federer i veliki Novakov prijatelj, Huan Martin Del Potro.
Od Del Potra, dešavali su se samo pehovi ili nesreće po Đokovića na US Openu.
