U planu je i potpisivanje ugovora sa privatnicima i za druge usluge, a ne samo za operacije katarakte i postupke vantelesne oplodnje, najavljuje direktorka RFZO dr Sanja Radojević Škodrić.
Nova pozitivna lista lekova biće usvojena na jednoj od sledećih sednica Vlade Srbije i na njoj će se naći medikamenti koji predstavljaju paralelu preparatima koji se trenutno izdaju na recept. Profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), naglašava da će se time povećati konkurentnost, ali i, ono što je najvažnije za pacijente, obezbediti sigurnije snabdevanje tržišta.
Prioritet na ovoj listi je sniženje cena pojedinih lekova. Bitno je da nastavimo da kontinuirano korigujemo cene i da ih snižavamo. U 2018. godini snizili smo cene lekova za više od 95 odsto medikamenata za 0,78 do 55,50 odsto, a 2019. godine za isti broj lekova sniženje je iznosilo od 0,86 do 55,96 – kaže naša sagovornica.
Na naše pitanje, zbog čega do kraja godine pacijenti u Srbiji neće moći da dobiju nove inovativne lekove i kada ih mogu očekivati o trošku RFZO, direktorka ističe da zbog sprovođenja reformi finansijske kontrole u 2019. nisu obezbeđena dodatna sredstva za tu namenu jer je cilj da se postigne što efikasnije i transparentnije finansiranje zdravstva uz potpunu kontrolu nad troškovima. Trenutno RFZO zajedno sa farmaceutskim kompanijama završava reviziju posebnih ugovora i radi na uvođenju novih ugovora, a sve u cilju da se što više lekova nađe na listi. Koji će se od medikamenata na kraju naći na listi, određuje Centralna komisija za lekove, a uloga Fonda je da zajedno sa ministarstvima zdravlja i finansija obezbedi sredstva za stavljanje tih lekova na listu. Po mišljenju struke, trenutni prioritet su lekovi za lečenje multiple skleroze i karcinoma pluća.
– Krajnji cilj je uvođenje i pravilno vođenje „materijalnog” rukovodstva. Na korak smo od njegovog uvođenja čime će se steći uslovi za izdvajanje dodatnih sredstava ne samo za inovativnu terapiju već i za druge oblike inovativnih metoda i lečenja pacijenata. Zemlje u regionu možda imaju više lekova na listama ali za razliku od Srbije ne i stabilno funkcionisanje u smislu redovnog plaćanja i stalne dostupnosti lekova pacijentima. Tako je, na primer, BiH stavila sve lekove na listu, ali nisu svi dostupni u svakom momentu. Kod nas je formirana radna grupa od predstavnika RFZO, ministarstava zdravlja i finansija i oni kroz analizu trenutne situacije, projektuju kojima od 200 potrebnih inovativnih lekova dati prioritete i kolika su finansijska sredstva potrebna za stavljanje tih lekova na listu – pojašnjava direktorka RFZO.
U ranijim godinama, farmaceutske kuće su podnosile zahteve za uvođenje inovativne terapije samo jednom godišnje dok je sada omogućen konstantan prijem dokumentacije kao i razmatranje koje se uzima u obzir odmah po prijemu. Samim tim promenjena je i ranija dinamika izlaženja liste lekova (jednom do dvaput godišnje) i danas se liste sa novim medikamentima objavljuju minimum tri puta.
Osim toga, RFZO namerava da i u narednom periodu nastavi saradnju sa privatnim zdravstvenim sektorom i proširi potpisivanje ugovora sa privatnim bolnicama i za druge usluge, a ne samo za operacije katarakte i postupke vantelesne oplodnje, a u skladu sa potrebama prema analizi raspoloživosti i dostupnosti kadrovskih i tehničkih kapaciteta u državnim ustanovama.
– Trenutno se te analize rade i vrlo brzo ćemo izaći sa dobijenim rezultatima. Za biomedicinski potpomognuto oplođenje prvi put su zaključeni ugovori sa privatnim bolnicama 2008. godine i to sa šest bolnica, a ove godine sa 11 privatnih ustanova. Kada govorimo o uslugama operacije presenilne i senilne katarakte u 2019. godini zaključeni su ugovori sa 17 privatnih ustanova – rekla je dr Radojević Škodrić.
Pre uvođenja centralizovanog softvera za liste čekanja broj pacijenata na njima iznosio je nešto više od 100.000. Novi softver uveden je početkom februara 2018. godine i tada je automatski smanjen broj ljudi na listi na 81.332. Naša sagovornica ističe da se najviše čekalo na operaciju katarakte – (više od 30.000 osoba, da bi samo za godinu dana taj broj pao na oko 12.000.
– Dobri rezultati nisu postignuti samo zahvaljujući novom softveru već i dobroj organizaciji samih zdravstvenih ustanova, što je pokazano na primeru onih koji čekaju na kateterizaciju srca. Tu je broj pacijenata umanjen za 86 odsto. Takođe, za 30 odsto je manji broj onih koji čekaju na operaciju kuka – tvrdi direktorka RFZO.
Pre godinu dana ova institucija je pustila u rad kontakt centar kako bi pacijenti mogli da dobiju informacije o ostvarivanju svojih prava iz oblasti zdravstvene zaštite. Najveći broj poziva upućenih kontakt centru odnosio se na pitanja iz oblasti zdravstvenog osiguranja – oko 75 odsto od ukupnog broja poziva. Slede pozivi u vezi informisanja o ostvarivanju prava na pomagala, prava na bolovanja i to najčešće u vezi odlaska na trudničko odsustvo, kao i pitanja u vezi sa listama čekanja.
Preuzeto: republika.rs
