A to može da potraje i satima. Još kada to pomnožite sa nekoliko uspavljivanja u toku dana, dobijate zbir sati o kojima razmišljate kako ste mogli da ih provedete radeći nešto što ne stižete nikako, jer kada dete konačno zaspi, ne preostaje vam ništa drugo, već i da se sami sručite pravo u krevet, tako iscrpljeni nakon uspavljivanja.
Deca često diktiraju tempo spavanja od prvog dana i to ume da rezultuje time da roditelji kažu kako deca ne spavaju ni danju ni noću. I sama sam upala u sličnu zamku, mada kada premotam film shvatim da je moje dete jeste spavalo danju, ali uz sisanje u prvih dva meseca. Kako se budila naša svest o tome da moramo neki ritam da uspostavimo, tako je i ona rasla i spavala bolje. Do regresije u spavanju, o tome ćemo neki drugi put.
Čvrsto verujem da sve metode koje podrazumevaju da se detetu uskrati bliskost koju traži ili dojenje kao način umirivanja i uspavljivanja, nisu dobre za dete. Jer jedino ono zna šta mu je i koliko potrebno, kako bi tu potrebu namirilo. A sve namirene potrebe nestaju, a one koje su prekinute naglo, ostaju u nama.
Bitna je svest o tome koliko sna je detetu potrebno u kom uzrastu u toku jednog dana i da se postaramo da dete to i dobije. Lakše je reći nego učiniti? Slažem se, ali detetov san mora da bude prioritet. Ne može se pomerati jer bismo mi nešto drugo radije tada radili ili jer nam dolaze gosti ili slično. Rutina je ono što je neophodno svakoj bebi kako bi naučila da spava. Kao i to da prepoznate prve znakove pospanosti i odmah odreagujete na njih. Jer u suprotnom, dete postaje razdražljivije i teže će se uspavati.
Kada shvatite obrasce spavanja svoje bebe i stvorite rutinu, onda ćete možda moći da planirate ostale aktivnosti. U prvo vreme je to užasno haotično i većina se oseća kao da ništa ne može da uradi. I jeste tako, ali to je ono što detetu treba. San je neophodan, posebno taj dnevni, da se dete umiri, da mozak odmori i posloži sve što je do tada registrovao i da se pripremi za sledeći ciklus budnosti koji donosi toliko toga novog. Sve te informacije je potrebno obraditi. Čvrsto se držim toga da roditelji igraju glavnu ulogu u uspostavljanju rutine.
Ono što je meni najveći problem je kako da ostanem mirna kada to uspavljivanje potraje više od recimo sat vremena. Kada se vrti u krevetu, a nikako da se umiri i zaspi, kada i čavrlja nešto, a ne dozvoljava da izađemo iz sobe i da se sama uspava. A umorni smo, čeka gomila stvari da se uradi pre odlaska na spavanje ili bih samo malo vremena za sebe da nešto pročitam pred spavanje. Kako se ne iznervirati i ne reći ljutito, “e sad je dosta, brzo na spavanje!”
Naišla sam nedavno na tekst u kome opisuju tehnike kojima možete da učinite da uspavljivanje ne bude toliki stres i ono što je najvažnije, objašnjeno je šta se sa detetom dešava u tim momentima. Kao i uvek, konflikt nastaje onda kada ne razumemo svoje dete i kroz šta ono prolazi. Meni je sve to jako pomoglo i zato sam i poželela da podelim to, kao i neke nove ideje koje su mi pale na pamet odmah prvo veče kada sam sa drugačijom energijom započela pripreme za spavanje.
Odlazak na spavanje je vrlo osetljiv jer se deca tada pripremaju za rastanak sa roditeljima. Ako radite do kasno, onda su vas deca željna kada dođete, a moraju u krevet. Takođe se tada nagomilane emocije, koje u toku dana nisu uspele da se obrade, ispoljavaju. Tako se bebe uveče emotivno prazne kroz plakanje. Za uspostavljenje veze sa detetom, vreme odlaska na spavanje igra jako veliku ulogu
Evo nekih saveta:
1. Brinite o sebi i svojim potrebama ranije u toku dana
Kao roditelji često zaboravljamo na svoje potrebe. To nas na kraju ostavlja nezadovoljnim i isfrustriranim. Ako se u toku dana pobrinemo da uradimo nešto za sebe ili uradimo stvari koje ostavljamo za kraj dana, kada dete zaspi, biće nam lakše da se posvetimo detetu u trenucima uspavljivanja, jer nećemo jedva čekati da dete zaspi da bismo radili sve to. A ukoliko uspavljivanje potraje duže nego što je to uobičajeno, bićemo manje nervozni zbog toga. Deca vrlo dobro osećaju sve što mi osećamo i to da čekamo da se uspavaju i ne žele da nas puste, već da budu sa nama.
2. Zajedno sa detetom stvorite ritual kakav želite
Dobro je poznato da su rituali vrlo važni za decu. Istraživanja pokazuju da je rutina od presudnog značaja za stvaranje dobrih navika kada je spavanje u pitanju. Pomaže im da zaspu, da spavaju bolje i bude se odmorniji.
Rituali mogu da budu različiti i najbolje je da ih osmislite zajedno sa detetom. Čitanje je uvek dobra ideja. Pričanje priča, pevanje, sviranje instrumenta, prepričavanje dana, itd. Mi smo pre nekoliko dana osmislili naš šator za spavanje gde se mazimo i grlimo i nadoknađujemo bliskost koja je potrebna da nas lakše pusti i utone u san.
3. Ranije počnite da se pripremate za spavanje
Počnite da se pripremate barem sat vremena ranije, kako biste izbegli nepotrebni stres. Tako imate vremena da usporite i pomognete detetu da izbaci nagomilanu enegriju bez da ga požurujete da ode u krevet. Takođe imate vremena da se povežete sa svojim detetom, čime učite dete da se bolje povezuje sa drugim ljudima. Pozitivno roditeljstvo u trenucima koji prethode odlasku u krevet je investicija i čini ih lakšim, jer pomaže detetu da se izbori sa osećanjima zbog kojih mu odlazak na spavanje teško pada.
4. Poštujte detetovo vreme
Niko ne voli da ga požuruju dok radi nešto. Ako se dete igra ili radi nešto, nemojte mu naglo prekidati aktivnost. To će ga isfrustrirati i učiniti nervoznijim i biće mu teže da zaspi. Umesto toga, recite mu 15ak minuta ranije da ćete uskoro krenuti sa pripremama za spavanje i da polako privodi kraju to što radi.
5. Ponudite izbore, ne naređenja
Jedan od ključnih delova pozitivnog roditeljstva je da nudite izbore umesto da naređujete. Pa tako možete da pitate dete koju pidžamu želi da obuče večeras, koju igračku želi da ponese sa sobom na spavanje, koju knjigu želi da mu čitate i slično. Na taj način mu omogućavate da gradi samopouzdanje i da više uči od sebi.
Smejanjem se luči melatonin, hormon koji reguliše san. Pre nego što stavite decu na spavanje, izigrajte se dobro, izbacite svu energiju koja je neiskorišćena, i smejte se što više. Znate već kako su deca uveče puna energije, pa se uključe na maksimum i krenu da luduju i trče po kući neposredno pred odlazak na spavanje? E, pa, iskoristite to 🙂 Bolje će spavati kada izbace sve iz sebe. Jurite se do kupatila, golicajte se, pustite dete da skače po krevetu, igrajte se tuče jastucima, bacajte dete na krevet i šta god vam padne na pamet.
7. Opustite se i dišite
Nakon što ste se izludovali, lezite i opustite se i dišite. Pokažite detetu kako da bude svesno svakog udaha i izdaha i na taj način se umiri. Na ovaj način se povezujete i činite ritual uspavljivanja mirnijim i opuštenijim. Ostanite da ležite pored deteta koliko god mu je potrebno da vas pusti da napustite krevet.
8. Povežite se i mazite da detetom
Isto kao i vi i dete biva preplavljeno emocijama koje mogu da remete njegov san. Povezivanjem i maženjem sa njim, pomažete mu da isprazni svoj um i opusti se. Pitajte ga kakav mu je bio dan i kako se osećao u toku dana, dozvolite mu da otpusti emocije koje su se nagomilale u toku dana i koje utiču na njegovo ponašanje.
Pozitivno roditeljstvo u vreme odlaska na spavanje može biti vreme kada slušate brige i strahove svog deteta, direktno u razgovoru sa njim ili kroz posmatranje detetovog ponašanja koje je pokazatelj istih.
9. Dugo se pozdravljajte
Na ovaj način pomažete detetu da se nosi sa svojim osećanjima. Kada krenete da izlazite iz sobe, a dete plače, vratite se da ga utešite svaki put dok se ne umiri skroz i pusti vas da izađete. Tako mu pomažete da prihvati sva osećanja zbog odlaska na spavanje i odvajanja od vas, pokazujete mu da ga čujete i da vam je stalo do toga kako se oseća.
Nekada će plakati zbog odvajanja od vas. Ako uspete da zajedno prođete kroz sva teška osećanja koja ga muče, kroz nekoliko noći će će dete biti srećno i sigurno da spava samo i steći će samopouzdanje i za druge stvari u životu kako se bude oslobađalo od strahova koje ima.
Nadam se da će saveti biti od pomoći, ja ću ih svakako primenjivati. Volela bih da čujem kako se vi snalazite sa uspavljivanjem dece i da li imate još sličnih ideja. I da ne zaboravim ono najvažnije, telefon ostavite van spavaće sobe da vam ne bi odvraćao pažnju i stalno vas podsećao koliko je sati i nedovršenih obaveza koje čekaju. Često zaboravljamo da su noći duge, a godine kratke. Uskoro ćemo ulaziti u te iste sobe da proveravamo da li su stigli iz noćnog izlaska i zaticati prazne krevete dok se ne vrate.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
