Broj izdatih građevinskih dozvola u septembru manji je za 16,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Stručnjaci kažu da je očekivano da, pod pritiskom visokih cena građevinskog materijala i energenata, investitori usporavaju sa ulaganjem. Oni su prijavili izgradnju 2.886 objekata, a čak 84,6 odsto se odnosi na zgrade u kojima će biti izgrađeno 3.809 stanova. Dato je zeleno svetlo za gradnju oko 300 stanova manje nego u avgustu.
S obzirom na rast broja građevinskih dozvola prethodnih meseci, to ne bi bila tako loša vest, ni veliki pad za tržište nekretnina, da potražnja za stanovima nije na ovako visokom nivou.
Agenti za nekretnine ukazuju da će smanjen obim gradnje, u trenutnim okolnostima, u najboljem slučaju doprineti da se cene kvadrata zadrže na visokim nivoima na kojima se sada nalaze, a da bi teško mogle da krenu u rikverc, jer će ponuda novih nekretnina biti manja.
Kompanije na oprezu zbog skupog materijala
U Udruženju za građevinsku industriju Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kažu da je pretpostavka da su trenutne vrednosti rezultat opreza kompanija koje se bave izgradnjom da krenu u realizaciju novih projekata s obzirom na poremećaje cena građevinskog materijala na svetskom tržištu koje se su se neminovno prelile i na našu zemlju.
Oni ukazuju da je fluktuacija cena materijala u nabavci i dalje velika i da dobavljači često ne mogu da isprate situaciju sa rokovima u ponudama. Dodaju i da nekih materijala nema u nabavci, ali da se onda pronađu zamenski ili se čeka isporuka i po nekoliko meseci.
“Aktuelna je najava smanjenja proizvodnje keramičkih pločica, opekarskih proizvoda i crepa zbog rasta cena gasa. Kompanije posebno ističu potrebu za zvaničnom regulativom koja se odnosi na ugovaranje klauzule o ’’kliznim skalama’’, koja je u formi preporuke, pa ga treba formalizovati. Naplata izvedenih radova je dobra, s tim što je nekada usporavaju formalnosti u vezi sa uknjižbom vlasništva”, kažu u Udruženju građevinske industrije.
Navode da preovladava “umereni optimizam vezano za investicioni ciklus sledeće godine”, prvenstveno zbog izazova energetske krize, i geopolitičke situacije koja uslovljava da se teže dolazi do uvozne opreme za koju ne postoji zamena na domaćem tržištu. Ističu i da su vodeće građevinske kompanije ove godine proširile svoja portfolia novim ugovorima, a da bi otvaranje novih gradilišta bilo intenzivnije da nije probema sa nedovoljnom radnom snagom, pa je podizvođačima nekada teško da ispoštuju rokove.
Predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov kaže za Euronews Srbija da je zbog aktuelnih tržišnih okolnosti stanogradnja u nešto boljem položaju od ostalih građevinskih delatnosti, ali da je u suštini građevinarstvo u ekstremno teškoj situaciji.
“Zarada kod građevinskih preduzeća gotovo uvek ide u razvoj. Nisu ovo trgovačka preduzeća, mi imamo dugi proces povraćaja para i zato se niko od velikih biznismena i ne bavi građevinasrtvom, odnosno izgradnjom infrastrukture. Izuzetak su nekretnine, jer kada valuta koju držite u banci ili u dušeku, a sve cene skaču, banke i dalje ne daju neke ozbiljnije kamate, svi onda gledaju kako to da ubace u beton i u malter”, kaže Čolakov.
Kada raste građevinska delatnost, ona za sobom vuče i druge privredne grane i zato je njen rast uvek i dobar znak za privredne aktivnosti, ali je isto tako loše kada građevina posustaje.
“Ulazni parametri, načini plaćanja, forme ugovora koje se daju građevincima su teško izdrživi. Ostali smo i bez tržišta van zemlje, jer svaka država štiti svoja lokalna preduzeća i uređuje regulativu na taj način da ih zaštiti i da im obezbedi posao. S druge strane, naše tržište je nažalost prodato, jer su 90 odsto međudržavni ugovori, a naše firme su u statusu podizvođača i rade po nekim cenama koje su samo za pokrivanje direktnih troškova”, ukazuje Čolakov.
“Crni labud” na tržištu nekretnina
Prema podacima RZS, u prvih devet meseci ove godine investitori su dobili dozvole za izgradnju 30.358 stanova, dok je tokom 2021. počela izgradnja 35.053 stana. Gradi se mnogo više nego prethodnih godina, ali i dalje nedovoljno u odnosu na potrebe tržišta nekretnina.
Direktor za savetovanje i procene u kompaniji CBRE Nebojša Nešovanović kaže da se u narednom periodu očekuje manja ponuda stanova, ali i pad tražnje među stanovništvom zbog promene ekonomske situacije, zbog čega se prognozira i pad prometa u narednoj godini.
“Ne očekujemo ipak značajno pomeranje cena ni na gore, ni na dole. Imamo značajan uticaj u segmentu zakupa nekretnina, jer su otišle gore, što je još jedan generator tražnje za stanovima. Oni su postali atraktivni i kao nekretnina koja generiše prihode, ne samo nekretnina koja stvara kapitalnu dobit. Može se desiti da taj uticaj Rusa koji sada ima značaj kod zakupa bude značajan i za tržište nekretnina i za čitavu privredu zbog potrošnje koju prave i da to drži tražnju na višem nivou nego što smo predviđali”, kaže Nešovanović.
“To je “crni labud na tržištu”, odnosno nepredvidiv događaj koji se desio na tržištu nekretnina. Dalja kretanja je teško predvideti, jer su uticaji potpuno eksterni. Možda će za tri meseca cene dodatno otići na gore, ako stranci nastave da dolaze u velikom broju, ali isto tako se može desiti da oni počnu da napuštaju Srbiju, što bi sigurno spustilo cenu zakupa, a uticalo bi posredno i na tražnju za kupovinom nekretnina”, ukazuje Nešovanović.
