Svaka osoba, sama po sebi nosi neke genetske predispozicije, što se tiče težine, visine i slično. Takođe tu spadaju i određene “navike”, kako neki to nazivaju, postoje “ljudi sove” i “spavalice”. “Ljudi sove” ustaju veoma rano, iako ne moraju ići na posao ili nemaju neku obavezu, njima jednostavno tako prija i vole takav režim, i tako funkcionišu ceo život. Dok one “spavalice”, njima sna nikad dosta, kad god imaju priliku vole da “prilegnu” i odmore.
Ponekad ljudi koji ostaju do kasno opisuju ranoranioce kao preterano razdragane. Ali, bilo da su preterano razdragani ili ne, sudeći prema proučavanju Univerziteta Zapadnog Sidneja, ljudi koji rano rane su u proseku i boljeg fizičkog i boljeg mentalnog zdravlja od onih koji radije žive noću.
Prema raznim istraživanjama mladi ljudi, najčešće studenti koji vole ostati budni do kasno u noć, a onda i spavanje nadoknaditi preko dana, njih nazivaju “noćne ptice”. Takođe je dokazano da su ti ljudi skloni agresivnošću, nestabilnošću i problema sa osećajnošću. Tu se zatim povlače i ostali problemi, pad imuniteta, depresija i slično. “Noćne ptice” su sklonije lošijem spavanju i većina njih čak konzumiranju alkohola ili nekih vrsta opijata.
Naravno, ne treba okrivljavati nikog za ove ili one navike, jer su ljudi genetski predisponirani za ranu jutarnju ili kasnu noćnu aktivnost. Ali, kao što mnoga savremena istraživanja ukazuju, geni su samo predispozicija, koja može da se promeni, ukoliko imamo dovoljno odlučnosti, snage volje i ukoliko smo spremni da menjamo životne navike.
Imajući u vidu sve ovo, možemo reći da je zdravije ustajati ranije, a da oni koji to možda i ne vole i nisu genetski predisponirani, mogu da promene navike ako hoće – a ranije ustajanje, po svemu sudeći, donosi bolje raspoloženje i bolje zdravlje.
Piše: Vanja
