U Novom Sadu, u svečanoj sali Matice srpske, održan je naučni skup posvećen uticaju promene klime na iskorišćavanje genetskog potencijala vinove loze.
Skup su organizovali beogradski Institut za primenu nauke u poljoprivredi i Matica srpska u Novom Sadu, Naučni skup je organizovan s ciljem da se širi auditorijum upozna s istraživanjima posvećenim genetičkim resursima i mogućnostima adaptacije lokalnih sorti na različite ekološke faktore u uslovima klimatskih promena. Takođe, to je bila prilika da se ponovo posle dve decenije, od kada je održano poslednje savetovanje vinogradara, ponovo na jednom mestu okupe naučnici, stručnjaci, savetodavci, proizvodjači vina, svi koji su na neki način povezani vinogradarstvom i vinarstvom.
Veliko interesovanje učesnika za ovakav skup, a bilo ih je 120, samo je potvrdilo da stare lokalne, autohtone i regionalne sorte, kao i domaće novostvorene sorte vinove loze, predstavljaju neiscrpnu temu naučnih istraživanja, ali i interesovanje proizvođača grožđa i vina, potvrđujući tako veliki genetski potencijal koji poseduju.
– U uslovima aktuelnih klimatskih promena i ekstremnih meteoroloških dešavanja, zadatak domaće nauke jeste da uloži više napora u očuvanju našeg genetičkog vinogradarskog blaga, poručio je prisutnima doc. dr Darko Jakšić, predsednik naučnog odbora skupa i dodao:
– Tu su uključena i istraživanja potencijala naših sorti, kako bi se dokazala tipičnost i jedinstvenost vina od grožđa lokalnih sorti proizvedenih u specifičnim uslovima teroara 101 rejoniranog vinogradarsko – vinarskog područja Srbije.
Naša naučna zajednica sposobna je da se suoči sa izazovima klimatskih promena kao i da sačuva, razvije i valorizuje dragocenu genetsku baštinu raznovrsnih sorti vinove loze u Srbiji.
Veliku podršku razvoju ovog sektora pruža Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede ii šumarstva.
Danijela Mirjanić, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obraćajući se učesnicima podsetila ih je da Ministarstvo već duži period aktivno radi na unapređenju vinogradarsko – vinarske proizvodnje. Počelo se sa harmonizacijom domaćih propisa sa regulativom Evropske unije, uspostavljanjem brojnih EU standarda poput Vinogradarskog i Vinarskog registra, sistema geografskog porekla, pravilnim deklarisanjem vina i drugih standarda za brži razvoj ove grane.
Iako nemamo dovoljno površina pod vinogradima i mnogo više uvozimo vina nego što ih izvozimo, primetno je da kvalitet naših vina vrtoglavo raste, a da se pojedine domaće oznake geografskog porekla dobro pozicioniraju kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Takođe naša vina nosioci su brojnih priznanja i nagrada na međunarodnim takmičenjima što nas čini prepoznatljivim na tom nivou.
– Pomoć vinogradarsko-vinarskom sektoru se ogleda kroz dodelu subvencija iz nacionalnog i IPARD programa za podsticanje podizanja vinograda, opremanja i izgradnje vinarija, podršci proizvodnji vina sa geografskim poreklom ali i merama adaptacije na klimatske promene, objasnila je Danijela Mirjanić i dodala:
– Takođe, Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa međunarodnom FAO organizacijom sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“.
Svedoci smo da klimatske promene diktiraju nove uslove proizvodnje grožđa i vina, razmišlja se i o izmenama postojeće rejonizacije vinogradskih područja, zato ovaj naučni skup predstavlja veliki korak ka unapređenju vinogradarsko – vinarske proizvodnje kod nas.
