Hladno zimsko vreme može da deluje i pozitivno i negativno na organizam. Evo i kako.
Pozitivni efekti hladnog vremena
Povećano sagorevanje masti: u istraživanju rađenom 2012. godine, naučnici su otkrili da hladno vreme deluje na „braon masti“, tip masti koji se prirodno nalazi u telu i koji, kada se podstakne, sagoreva „bele“ masti, što može da dovede do značajnog sagorevanja kalorija. Najbolje je kretati se (npr. šetati) kada je napolju hladno, kako bi ovaj efekat bio jači.
Ublažavanje upala: u istraživanju iz 2011. osobe koje su trčale po ekstremno hladnom vremenu brže su se oporavljale nakon treninga od onih koji su se odmarali ili išli na druge terapije. To bi značilo da vežbanje po hladnoći daje bolje rezultate od vežbanja tokom leta.
Bolja funkcija mozga: postoje neki naučni dokazi da mozak bolje radi kada je napolju hladnije. Jedno poznato istraživanje iz 1972. godine otkrilo je da su školarci optimalno funkcionisali na 16 stepeni. Doduše, između + 16 i zimskog minusa je velika razlika, ali postoje i istraživanja koja kažu da ljudi bolje uče kada je vreme „loše“, odnosno kada nemaju naročitu želju da izađu napolje.
Negativni efekti hladnog vremena
Slabljenje imunog sistema: hladnoća i respiratorne bolesti, uključujući grip, idu ruku pod ruku, jer niže temperature pogoduju razvoju virusa. Postoje dokazi da izlaganje niskim temperaturama slabi imuni sistem, pa shodno tome raste rizik od infekcija, objašnjavaju stručnjaci sa Harvarda.
Napadi astme: udisanje hladnog vazduha kroz usta (npr. tokom rada ili fizičke aktivnosti po zimskom danu) izaziva spazam pluća. Nošenje šala može da pomogne, kao i udisanje vazduha kroz nos, kako bi se vazduh zagrejao dok stigne do pluća
Migrena: kada temperatura pada, pada i vazdušni pritisak, a kada je naročito izražena, ova atmosferska promena može da dovede do problema sa sinusima i migrene.
Preuzeto: Zdravahrana.com
