Ne želimo da osporimo činjenicu da višečasovno sedenje za računarom i igranje igrica, može da ima loš uticaj na zdravlje deteta.
Sve što su lekari i psiholozi utvrdili do sada, a tiče se nepravilnog položaja kičme, pospešivanja asocijalnosti i drugih loših strana, još uvek važi, kada je reč o višečasovnom igranju igrica.
Međutim, nekoliko entuzijastičnih istraživača je pokušalo da zagrebe ispod te crne površine i da pokuša da ustanovi da li postoje i drugačiji uticaji video igrica na decu i njihov razvoj.
Postoji mnogo vrsta igara napravljenih za različite svrhe – neke mogu biti zabavne i opuštajuće, dok druge mogu da predstavljaju izazov koji će naterati dete na razmišljanje, pa samim tim imati pozitivan uticaj na razvoj mozga.
Istraživanje je dalo sledeće rezultate.
1. Deca se uče timskom radu
Većina igara danas se igra preko interneta i one često podrazumevaju nekoliko igrača iz različitih delova sveta, što podstiče dete na druženje komunikaciju i saradnju. Igranje igrica preko interneta može da pomogne detetu da izgradi veštine potrebne za zajednički rad i zajedničko rešavanje problema.
2. Bolji rad pod pritiskom
Video igre mogu pomoći vašem detetu da bolje osmotri sve realne mogućnosti, prilike i pretnje. Ovo je izuzetno korisna veština, zbog čega se, na primer, lekarima i vojnicima savetuje da igraju video igrice kako bi izoštrili svoju sposobnost donošenja odluka.
Igre funkcionišu u realnom vremenu, a većina igara je brza i zahteva od igrača da donosi brze odluke u kratkom vremenskom periodu, što stvara pritisak na mozak i kod odraslih, a kamoli kod dece. Igranje igrica će detetu pomoći da se pripremi na pritiske koje će doživljavati kada odraste.
One će uobličiti i nadograditi njegovu sposobnost donošenja odluka koje su dragocene u oblastima stvarnog života. Stečene veštine, dete će moći da priomeni, na primer, u sportu ili medicini, gde se često zahteva donošenje odluka u deliću sekunde.
3. Koordinacija između ruku i očiju
Igrajući video igrice, deca razumeju koordinaciju ruku i očiju – počinju da uče kako pokreti njihovih udova utiču na prostor. Dobra koordinacija ruku i očiju je neophodna za svakodnevne životne aktivnosti; takođe je neophodna u skoro svim sportskim aktivnostima i može da bude od koristi u rešavanju različitih zadataka.
4. Bolje kognitivno funkcionisanje
Kada telo ponavlja pokrete, mozak počinje da stvara nove neuronske puteve i transmitere kako bi optimalno fuinkcionisao, čime se razvijaju kognitivne funkcije (mišljenje, koncentracija…). Kada je za neki zadatak potrebna koncentracija, mozak se prilagođava kako bi mogao brže da rešava probleme, što na kraju može da pomogne i u rešavanju problema u stvarnom životu.
Sve ovo ne znači da dete treba sve svoje slobodno vreme da provodi ispred kompjutera.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
