Koliko puta vam se dogodilo da prosto morate da pojedete kocku čokolade ili izvadite “skriveni” sladoled iz zamrzivača?
Jednostavno, postoje namirnice koje nam organizam “traži”, odnosno, barem mi tako mislimo.
Na spisku namirnica koje najlakše stvaraju osećaj zavisnosti nalaze se:
Šećer
Ispostavilo se da ne samo izvor ugljenih hidrata može izazvati ozbiljnu zavisnost, već i proizvodi koji ga sadrže u zaslađivače, poput slatkiša, slatkih pića, belog hleba i peciva. Glavni problem je što sami često izazivamo nezdravu zavisnost.
Kako?
Sve je vrlo jednostavno: uz strogu ishranu, zbog nedostatka prave količine glukoze u organizmu, energija nas napušta, pojavljuju se umor i razdražljivost. A da bismo ispravili situaciju, dozvoljavamo sebi da pojedemo komad čokolade ili mali slatkiš. Čini se da oskudno uživanje u slatkišima ne može naneti veliku štetu figuri, ali čak i jedan keks može dramatično podići nivo šećera u telu, a nakon sat i po vremena, on pada ispod nivoa koji je bio pre slatkiša.
Čokolada
Kao što znate, čokolada je odličan pomoćnik u borbi protiv lošeg raspoloženja, problem je u tome što je nakon jedenja jednog komada već potpuno nemoguće zaustaviti se. Stručnjaci kažu da je glavna karakteristika čokolade to što doprinosi aktivnoj proizvodnji serotonina, supstance koja poboljšava raspoloženje.
Međutim, to se dešava zbog sadržaja tri stimulansa: šećera, kofeina i teobromina, prirodnog alkaloida za “dobro raspoloženje”, što znači da se čokolada može svrstati u grupu blagih antidepresiva. I iako, za razliku od tableta, ova poslastica ne može naštetiti našoj psihi, figuri može u potpunosti.
Sir
Mnogi od nas mogu prilično dugo funkcionisati bez sira, ali ostaje činjenica da supstance sadržane u ovom mlečnom proizvodu zaista doprinose lakoj zavisnosti. Naime, sir sadrži kazein, protein koji se razlaže tokom varenja i stvara opijate tzv. kazomorfini. Sir sadrži mnogo više kazeina od mleka, sladoleda, putera i drugih mlečnih proizvoda, po čemu se izdvaja od ostalih i, verovatno, izaziva zavisnost.
Sladoled
Zbog činjenice da naša omiljena poslastica iz detinjstva sadrži ogromnu količinu zasićenih masti i šećera, može ne samo da značajno poveća našu težinu, već nas i pretvori u zavisnike. Ovde funkcioniše isti princip kao i u slučaju čokolade – sladoled, po pravilu, izaziva privid prave euforije kod sladokusaca, nalik onoj koju doživljavaju narkomani.
Nevolja je u tome što se vremenom, opet po analogiji sa jakim psihotropnim supstancama, priguši zadovoljstvo i za dobro raspoloženje je potrebno sve više slatkiša.
Čips
Glavna opasnost sušenog krompira, omiljenog jela naše dece, jeste to što je potpuno nemoguće pojesti, recimo, samo jedan komad. Naučnici ovu pojavu nazivaju “hedoničkom hiperfagijom” – jesti bilo šta ne da bi se utolila glad, već radi zadovoljstva. Koja je magična moć čipsa? Prema rečima lekara, mnogi proizvođači, pored soli i začina, dodaju u čips “okidače” ─ supstance koje stimulišu centar za zadovoljstvo u mozgu.
Dimljena kobasica
Takva zavisnost može nastati usled česte konzumacije hrane bogate mastima životinjskog porekla. Pored toga, dokazano je da uz bolnu menstruaciju, začinjena i masna hrana može ublažiti nelagodnost, ali samo na neko vreme, nakon čega ćete ponovo morati da odete do frižidera.
Takođe, dimljeno meso sadrži neopravdanu količinu aditiva i visok procenat skroba, koji su štetni po zdravlje.
