Čak svaka četvrta odrasla osoba kreće se manje od minimuma koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija -150 do 300 minuta umerene aktivnosti nedeljno – i tako povećava rizik od debljanja i gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma, kaže docent kineziologije.
Sedelački način života, dodaje, jedna je od najvećih “bolesti” današnjeg društva.
– Naša tela nisu stvorena da miruju daže vreme, a da je čovek pre satima samo sedeo ili ležao, umro bi od gladi – dr. Ejmi Lejton koja napominje i da “sedelački način života postaje bolest koja osim raznih bolesti uzrokuje i prerano starenje.” Istraživanja su pokazala i da se kod mladih i zdravih ljudi zdravlje počinje narušavati nakon samo dve nedelje neaktivnosti, kad se počinju događati razne metaboličke promene i smanjuje se mišićna masa.
bol/Foto: Profimedia
– Preko dana bismo najviše 60 minuta trebalo sedeti ili ležati – rekla je Mathevs i objašnjava neke od znakova koji nam mogu reći da se ne krećemo dovoljno i da je vreme da pojačamo telesnu aktivnost:
1. Krećete se manje nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
WHO savetuje 150 do 300 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno ili 75 do 150 minuta aerobne aktivnosti snažnog intenziteta, plus dva dana treninga snage nedeljno. Ako se krećete manje, ne krećete se dovoljno.
2. Više od pola budnog vremena provedete mirujući (sedeći ili ležeći)
Vreme koje ne provedete spavajući trebate provesti krećući se, a ako više od pola tog vremena mirujete i ne krećete se, važno je pronaći način da to promenite, kaže kardiologinja dr. Suzan Steinbaum.
3. Stalno ste umorni
Umor može biti posledica brojnih čimbenika kao što su stres, loša ishrana ili hormonska neravnoteža – ali neaktivnost tu takođe ima važnu ulogu. Naime što više sedimo, kaže dr. Steinbaum, to smo umorniji jer srce, pluća i mišići već za nekoliko dana “izađu iz kondicije”.
4. Težina vam varira
Da nam težina ne bi varirala, moramo sagoreti onoliko kalorija koji smo i uneli, kaže Lejton, no kad se predugo ne krećemo unos kalorija ostaje isti a potrošnja energije naglo pada. A tad se, dodaje, sav taj višak kalorija pothranjuje u masti – Osim toga, neaktivnost utiče i na naš metabolizam, proces pretvaranja hrane u energiju, koji se u mirovanju uspori.- Dugoročno, to vodi do dijabetesa, srčanog i moždanog udara i brojnih drugih bolesti – objasnila je Lejton.
šetnja/Foto: Profimedia
5. Uglavnom ste loše raspoloženi ili depresivni.
Studije su pokazale i da su ljudi koji više sede ili leže goreg raspoloženja, te da imaju manje kvalitetne živote, kaže dr. Steinbaum, napominjući da su obično i više depresivni, jer je kretanje usko povezano sa oslobađanjem serotonina. Ako odlučite biti aktivniji, jako brzo ćete popraviti raspoloženje, a puno ćete se bolje moći i izboriti sa stresom.
Preuzeto: srbijadanas.com
