Praviti greške nije uvek loše, kroz njih učimo – isprobajte stvari, napravite greške, učinite stvari boljim. Tako to zapravo uvek funkcioniše kada deca ili mi želimo nešto da naučimo kako treba – sa razumevanjem.
Istraživač u obrazovanju, Gerd Gigerenzer, direktor Instituta Maks Plank za ljudski razvoj otkriva šta je dobro u greškama i kako postoji ispravna kultura grešaka, zašto greške mogu motivisati decu, a ne da ih usporavaju, piše portal familie.de. On otkriva čega odrasli treba da budu svesni kako bi podržali decu da napreduju u razvoju kroz određene greške.
Reč „greška“ uvek ima negativnu konotaciju. Postoje i „dobre“ greške koje su važne za dugoročno učenje. Trebalo bi da budemo svesniji ove činjenice, kaže prof. Gerd Gigerencer. „Na primer: dete uči strani jezik, ali muči se sa glagolima, ne može da napravi razliku pravilnih i nepravilnih glagola. Kroz greške u mnogo manjem broju nepravilnih glagola, njemu postaju jasni izuzeci od pravila.”
Greške su prilika za dalji razvoj! Trebalo bi da počnemo da shvatamo greške ne kao glupost, već kao priliku da rastemo i učimo. Jer na taj način često shvatimo kako nešto ne funkcioniše i kako to možemo možda bolje ili drugačije. Upravo na taj način deca razvijaju svoje veštine. Međutim, mi to zaustavljamo ako im kažemo da ne bi trebalo da greše
Ne postoji uvek samo jedno rešenje za problem! Tipična scena u školi: učitelj pita decu kako da reše zadatak. Deca daju svoje ideje, ali nijedna nije „pravo rešenje“. Tako ih on motiviše da da misle sve dok ne kažu očekivani odgovor. Problem je u tome što ako učenik ne napravi grešku, teško može da nauči ono što treba. Takve scene se često dešavaju kod kuće. To znači da su propuštene prilike za vežbanje logučkog mišljenja i otkrivanja.
Gerd Gigerenzer takođe upozorava na ovo: „Još uvek previše insistiramo na obrascu da deci govorimo, “ovo je ispravno, ovo je pogrešno, postoji samo jedno rešenje”. To obično nije slučaj. Dajemo im više mogućnosti za učenje kada kažemo: vidite, evo problema, sada pokušajte da nađete rešenje.”
Deci treba dati vremena da sama rešavaju probleme! Zbog našeg ogromnog proživljenog iskustva, odrasli hoće odmah i sada rešenje. Ovo počinje već od najranijeg uzrasta kad aroditelji uče decu osnovnim stvarima kao što je igra: „Vidi, lopta mora da uđe u okruglu rupu, kocka u kvadratnu!“ Ovaj trend ne popušta ni kasnije: ako dete ne uspe u nečemu iz prvog pokušaja počinje da se frustrira.
Greške podstiču sopstveno zadovoljstvo u otkrivanju. Dopuštajući deci da steknu sopstvena iskustva, oni stiču važne veštine. Pronalaženje sopstvenog puta kroz greške i pronalaženje rešenja su veštine koje će im koristiti kasnije u životu. Pored toga, samostalno učenje kroz otkrivanje jača ličnost.
Trebalo bi da deci damo više odgovornosti. Ne samo da deca sazrevaju, i majke i očevi takođe moraju da se dalje razvijaju: u pogledu toga koliko veruju svojoj deci. „Ako previše zaštitimo našu decu od svakog rizika, deca će platiti cenu“, upozorava prof. Gerd Gigerencer. „Tipičan primer je porast alergija zbog straha od čak i malih količina prljavštine. Sve u svemu, deci i mladima ne verujemo dovoljno. Trebalo bi da im damo više odgovornosti kako odrastaju. Oni će praviti greške iz kojih će učiti.”
Roditelji i nastavnici treba da budu oprezni u vezi sa greškama! Moramo da naučimo da ostavimo po strani prednost znanja koju imamo kao odrasli sa više životnog iskustva u odnosu na decu koja trenutno uče i otkrivaju. Naravno, niko ne bi trebalo da pohvali dete kada insistira da je 2 + 2 = 5. Postoji mnogo nastavnika koji svoje lekcije već čine „prikladnim za greške“ i puštaju svoje učenike da sami isprobaju stvari.
