Skoro osam miliona radnih mesta u Velikoj Britaniji moglo bi da bude izgubljeno zbog veštačke inteligencije u tzv. “apokalipsi poslova”, navodi se u izveštaju Institut za istraživanje javnih politika (IPPR).
Dokument upozorava da su žene, mlađi radnici i oni sa nižim platama u najvećem riziku od ove nove vrste automatizacije.
U pitanju su najviše početnčka radna mesta, poslovi sa skraćenim radnim vremenom i administrativne delatnosti, piše Gardijan. Zaposleni na tim pozicijama su najviše izloženi riziku da ih zameni AI, prema “najgorem scenariju” o uvođenju novih tehnologija, u narednih tri do pet godina.
Institut je upozorio da se Velika Britanija suočava sa “trenutkom kliznih vrata“ (kada treba protrčati pre nego što se zatvore ili biti izostavljen) jer sve veći broj kompanija usvaja generativne AI tehnologije, koje mogu da čitaju i kreiraju tekst, podatke i softverski kod, kako bi automatizovale svakodnevne poslove.
U izveštaju se navodi da je ovaj prvi talas usvajanja veštačke inteligencije već doveo neke poslove u opasnost jer sve veći broj kompanija uvodi ovu tehnologiju. Međutim, drugi talas bi mogao da dovede do automatizacije većeg broja poslova zbog brzog napretka u veštačkoj inteligenciji.
Analizirajući 22.000 raznih zadataka koje obavljaju zaposleni, u okviru svih vrsta radnih mesta, IPPR navodi da je 11 odsto zadataka koje trenutno obavljaju radnici ugroženo. Međutim, to bi moglo da se poveća na 59 odsto zadataka u drugom talasu, kako se budu razvijale tehnologije za obavljenje sve složenijih procesa.
Pretpostavka je da su rutinski kognitivni zadaci, uključujući upravljanje bazama podataka, zakazivanje i inventarizaciju već bili ugroženi, sa potencijalom da zamene početničke poslove, poslove sa skraćenim radnim vremenom, sekretarske poslove, administraciju i korisničke usluge.
Međutim, drugi talas usvajanja veštačke inteligencije mogao bi da utiče na nerutinske zadatke, koji uključuju kreiranje baza podataka, pisanje tekstova i grafički dizajn, što bi uticalo na poslove koji se više plaćaju.
Teza je da bi žene bile znatno više pogođene, jer je verovatnije da će raditi u zanimanjima najizloženijim riziku, kao što su sekretarice i administratori, navodi IPPR.
Ekonomisti vide dva drastično drugačija scenarija
U najgorem slučaju bi drugi talas veštačke inteligencije mogao da istisne 7,9 miliona radnih mesta, navodi se u izveštaju, pri čemu bi svi ekonomski dobici od poboljšanja produktivnosti bili poništeni nultim rastom BDP-a u roku od tri do pet godina.
U najboljem slučaju, ako bi radna snaga bila pojačana generativnom veštačkom inteligencijom, nijedan posao ne bi bio izgubljen, dok bi obim britanske privrede mogao da se poveća za četiri odsto, ili oko 92 milijarde funti godišnje.
Pomenuta istraživačka institucija, koja po političkom orpedeljenju pripada levom centru, oglasila je alarm zbog uticaja na radnike, dodajući da bi mere vlade mogle da spreče “apokalipsu radnih mesta” i da pomognu da se iskoristi moć veštačke inteligencije za podsticanje ekonomskog rasta i podizanje životnog standarda.
Karsten Jung, viši ekonomista u IPPR-u, smatra da mnogo zavisi od načina na koji će AI biti primenjena.
“Već postojeća generativna veštačka inteligencija mogla bi da dovede do velikih poremećaja na tržištu rada ili bi mogla u velikoj meri da podstakne ekonomski rast. U svakom slučaju, verovatno će da promeni igru za milione nas”, navodi on.
“Ali tehnologija nije sudbina, a apokalipsa radnih mesta nije neizbežna. Vlada, poslodavci i sindikati sada imaju priliku da donesu ključne odluke o dizajnu koje će osigurati da dobro upravljamo ovom novom tehnologijom. Ako uskoro ne reaguju, možda će biti prekasno”, zaključio je ekonomista.
