Profesor dr Željko Miković, direktor GAK “Narodni Front” o uzrocima gubitka trudnoća.
Ukoliko se trudnoća završi spontanim pobačajen, povećava se rizik da će i naredna imati isti shod. Šta je razlog pobačaja ne sazna se u 30-40 odsto slučajeva, ali se mnogi poznati uzroci, među kojima su autoimuni poremećaji i trombofilije, uspešno leče na klinikama u Srbiji.
Prema rečima profesora doktora Željka Mikovića, direktora ginekološko-akušerske klinike Narodni Front u Beogradu, poslednjih godina se izučava uloga imuniteta i “limfocita ubica”, čija patologija se povezuje sa izgubljenim trudnoćama i neuspelim implantacijama u vantelesnoj oplodnji.
Osim toga, kaže profesor Miković u intervjuu za “Novosti”, trudnice bi trebalo da obrate pažnju na poznate uzroke i spreče nove pobačaje, tako što će na vreme uraditi genske analize, ispitati štitnu žlezdu, eventualno prisustvo autoantitela, hroničnih bolesti, infekcija i polipa u materici.
*Koliko trudnoća se završi spontanim pobačajem?
– U proseku, 10 odsto svih dijagnostikovanih trudnoća završi se spontanim pobačajem. Kod prve trudnoće, rizik je 15 odsto, što znači da se svaka šesta trudnoća izgubi. To je veliki broj, ali moramo da znamo da se mnogi pobačaji dese zbog prirodnog mehanizma kojim se otklanjaju greške u začeću i ranom razvoju. Krupni poremećaji se na ovaj način rešavaju prirodnom selekcijom. Naravno, postoje i drugi uzroci, mi se trudimo da ih otkrijemo i uspešno izlečimo.
* Koliki je rizik od njegovog ponavljanja tokom druge trudnoće?
– Ako je žena imala jedan pobačaj, rizik da se ponovo desi isto je oko 20 odsto. A, ukoliko je imala dva pobačaja, rizik za treći je gotovo 40 odsto. Nakon svakog sledećeg, on se povećava. Kada žena ima tri pobačaja, to nazivamo habitualnim, ponovljenim pobačajima i to je znak da je potrebno uraditi detaljne analize.
* Da li se spontani pobačaji sada dešavaju češće nego prethodnih decenija?
– Ne mislim da se broj povećava, samo se sada više govori o tome u javnosti.
* Koji su najčešći uzroci pobačaja?
– Ima ih mnogo. Neki ljudi nose skriveni, balansirani poremećaj u genomu, koji može da bude prisutan kod oba roditelja. To može da bude patologija štitne žlezde, skriveni dijabetes, problemi sa anomalijama materice, miomima i polipima, pa čak i nedijagnostikovana celijakija. Urok je i trombofilija, koju prati loš kvalitet posteljice, ponekad i tromboza u njenim krvnim sudovima. Često su u pitanju skrivene infekcije, hlamidija, mikroplazma i ureaplazma, koje nemaju nikave simptome. Autoimune bolesti, kao što je antifosfolipidni sindrom, kod kojeg organizam antitelima napada sopstvene molekule i ćelije, takođe je uzrok pobačaja, koji je klinika Narodni front dijagnostikovala među prvima u Evropi, još 1991. godine. Ono što je dobro, to je da za ove probleme postoje savremene terapije i žene se uspešno leče.
*Da li pomeranje starosne granice za rađanje može da poveća rizik od pobačaja?
– Što je majka starija, veći je rizik od pobačaja. Ranije su žene rađale sa prosečno 25 godina, a danas je ta granica pomerena na 30 i više. Samim tim, genetski uzrok pobačaja jeste češći.
* Koliko vrsta spontanog pobačaja postoji?
– Ako je plod star do 12 nedelja, nema znakove života, ne pobacuje se odmah već ponekad prođe i nekoliko sedmica, ovakav slučaj nazivamo uginuće zametka (mised abortus). Isti slučaj nakon 12. nedelje trudnoće zovemo smrt ploda. Dalje, kada žena izbaci potpuno vitalan plod koji je živ i dobro se razvijao, kažemo da je reč o klasičnom pobačaju, čiji uzroci su potpuno drugačiji. Tada su u pitanju infekcije, anomalije materice ili nedostatak progesterona. U trećem slučaju, dolazi do pucanja vodenjaka između 16. i 24. nedelje trudnoće. Ovo se dešava zbog slabosti grlića i ako se otkrije na vreme, ušivanje grlića odnosno serklaž može da pomogne.
* Kako žena može da prepozna spontani pobačaj?
– U slučaju smrti ploda ili mised abortusa, žena će izgubiti sve znakove trudnoće, poput pospanosti, napetosti, mučnine i pojaviće se blagi trag sukrvice. Kada žena ima klasični pobačaj, dolazi do kontrakcija materice, krenu bolovi, krvarenje i žena izbacuje vitalan plod. Kod slabosti grlića materice, dolazi do pucanja vodenjaka, bez ikakvih bolova i krvarenja. Smatra se da je majka ugrožena ako prođe više od mesec dana od uginuća ploda, a žena se ne obrati lekaru. Tada može da dođe do poremećaja koagulacije krvi i disfunkcije mnogih organa.
* Kako je moguće da se uprkos napretku medicine u 30-40 odsto slučajeva nikad ne otkrije uzrok pobačaja?
– Problem spontanih pobačaja se dosta istražuje i svako otkriće se dočeka sa velikim uzbuđenjem, ali se brzo shvata da to ne može da nam reši baš sve probleme. U poslednje vreme, dosta se radi na izučavanju uloge imuniteta. Svi nosimo limfocite koje zovemo “limfociti ubice”, čija patologija se povezuje sa izgubljenim trudnoćama i neuspelim implantacijama kod vantelesne oplodnje. Na tome se radi poslednjih nekoliko godina. Osim toga, trebalo bi da u domovima zdravlja zažive savetovališta u kojima bi se edukovale sve žene pre trudnoće. Na taj način, efekat potencijalnih uzroka pobačaja, kao što su neke hronične ili nasledne bolesti, mogao bi na vreme da bude preveniran ili ublažen.
* Da li stres, fizička aktivnost ili seksualni odnosi mogu da dovedu do pobačaja?
– Tu su mišljenja podeljena. Svakako da imaju uticaja, ali je pitanje u kojoj meri. Za stres se smatra da pre može da dovede do prevremenog porođaja, nego do samog pobačaja. Fizičko i psihičko preopterećenje takođe. Seksualni odnosi nisu problem ukoliko žena prethodno nije imala pobačaje i ne spada u rizičnu grupu. U suprotnom, postoji mogućnost da je potrebno izbegavanje odnosa u određenom periodu.
DETALjNE ANALIZE
Koje analize i testove je potrebno da uradi žena posle spontanog pobačaja?
– Postoji čitav spisak, koji podrazumeva genske analize, kariotipe, autoantitela, antitela štitne žlezde, briseve i eventualno histeroskopiju. Ipak, ove analize lekari preporučuju tek nakon dva ili tri pobačaja, i tako je u celom svetu.
Izvor: Detinjarije
