Eksperimentalna vakcina protiv raka dojke koja je dala ohrabrujuće rezultate u ranim ispitivanjima povećava izglede za eliminisanje bolesti koja odnosi veliki broj života.
Do sada je vakcinisano 15 žena sa agresivnim oblikom raka dojke i bile su u remisiji do pet godina – uprkos velikom riziku od recidiva, piše Daily Mail.
Među njima je i majka dvoje dece Dženifer Dejvis, 46-godišnja medicinska sestra iz Ohaja, koja je prošla hemioterapije, radioterapije i dvostruku mastektomiju pre nego što je uključena u ispitivanje.
– Sada se osećam i fizički i psihički bolje nego ikad. Nadam se da će ovu vakcinu dobiti sve žene koje znam. Ako vakcina može da spreči rak, to je neverovatno – izjavila je Dženifer.
Nova vakcina funkcioniše tako što trenira telo da napadne protein koji se proizvodi kod trudnica i dojilja, ali je često prekursor raka.
Za sada se testira samo na trostruko negativnom raku, koji je, ako se rano dijagnostikuje, veoma izlečiv. Problem je što se rak brzo i tiho širi na druge delove tela, a kad se to desi samo mali broj pacijenata živi duže od pet godina.
Ali postoji nada da će vakcina uskoro biti data zdravim ljudima godinama unapred kako bi se sprečilo da ikada dobiju bilo koji oblik raka dojke, što bi vakcinu učinilo prvom te vrste.
– Možda bismo mogli da eliminišemo rak dojke kao bolest, baš kao što smo eliminisali dečiju paralizu i male boginje – kaže dr Amit Kumar, izvršni direktor kompanije “Anika Biosciences” koja razvija vakcinu protiv raka dojke.
– Verujemo da će u roku od pet godina biti na tržištu za ljude poput Dženi, koja je imala rak dojke i zabrinuta je da će se ponovo pojaviti. Nekoliko godina kasnije vakcina bi trebalo da bude dostupna svim ženama, uključujući i žene koje nikada nisu imale rak dojke.
Novu vakcinu testiraju istraživači na Klivlendskoj klinici u Ohaju, koji su oprezni, ali i dalje veoma optimistični u pogledu rezultata.
Dr Tadeus Stapenbek sa Klivlendske klinike kaže da su podaci o dosadašnjem ispitivanju “veoma ohrabrujući”.
On je rekao da je rok od sedam godina za lečenje svih oblika raka dojke „moguć“ i dodao:
– Ako sve prođe dobro i postoji jasan signal o efikasnosti u kratkom roku… bilo bi neverovatno!
Vakcina je rezultat dvadesetogodišnjeg rada pokojnog dr Tuohija, vrhunskog naučnika za rak dojke koji je radio na Istraživačkom institutu klinike u Klivlendu.
Vakcina – koja uključuje tri doze, u razmaku od dve nedelje – cilja na protein laktacije, α-laktalbumin, koji se više ne nalazi nakon laktacije u normalnim tkivima koja stare, ali je prisutan u većini trostruko negativnih karcinoma dojke.
Ako se rak dojke razvije, vakcina je dizajnirana da podstakne imuni sistem da napadne tumor i spreči ga da raste.
– Ako je imuni sistem pravilno obučen vakcinacijom, onda će ih, kad se ćelije raka pojave, imuni sistem uništiti i one nikada neće imati priliku da se umnože u tumor – objašnjava dr Kumar.
Drugi proteini su uključeni u razvoj češćih karcinoma dojke i drugih oblika bolesti.
– Moguće je promeniti proteinski cilj vakcine za lečenje drugih oblika raka, sve dok se protein više ne eksprimira u normalnim zdravim tkivima, već se ekspresuje u tumoru – navodi dr Stapenbek i dodaje da klinika već napreduje na razvoju vakcine protiv raka jajnika koristeći ovaj pristup.
Gospođa Dejvis bila je prva žena u ispitivanju koja je primila vakcinu. Bila je bez raka tri godine kad je dobila eksperimentalnu dozu.
Trostruko negativan rak dojke čini otprilike od 10 do 15 procenata karcinoma dojke, ali je jedan od najzahtevnijih za lečenje.
Program za nadzor, epidemiologiju i krajnje rezultate (SEER) Nacionalnog instituta za rak (NCI) pokazuje da trostruko negativan rak dojke pogađa 13 na svakih 100.000 žena u Sjedinjenim Američkim Državama.
Bolest se naziva trostruko negativnom, jer ćelije raka nemaju receptore za estrogen ili progesteron, niti proizvode bilo koji ili veći deo proteina pod nazivom HER2. To znači da trostruko negativan rak dojke ima manje mogućnosti lečenja od drugih vrsta raka dojke, jer ćelije raka nemaju receptore ili proteine da bi hormonska terapija ili ciljani HER2 lekovi delovali.
Kod otprilike 40 odsto pacijentkinja sa trostruko negativnim karcinomom dojke stadijuma jedan do tri će se ponoviti nakon lečenja, obično pet godina nakon dijagnoze.
U ispitivanju je učestvovalo 15 žena koje su bile u grupi visokog rizika od recidiva. Do sada nije registrovano da im se rak vratio, a neki poput gospođe Dejvis su veoma blizu pet godina remisije. To je nalaz koji kliničarima daje nadu da mogu da pobede bolest.
Gospođa Dejvis prvi put je opipala kvržicu u grudima u februaru 2018. godine. Išla je na mamografiju, nakon čega su usledili ultrazvuk i biopsija, ali dokazi o raku nisu pronađeni.
Ipak, ona je osećala kako kvržica raste i, kako kaže, znala je da nešto nije u redu.
Gospođa Dejvis nije imala ponovnu biopsiju kvržice do septembra. Tad joj je dijagnostikovan trostruko negativan rak dojke.
Krenula je na hemioterapiju i uradila je dvostruku mastektomiju, nakon čega je usledilo 26 terapija zračenjem. Imala je trostruko negativan rak dojke stadijuma 2, što znači da se rak još nije proširio na druge delove njenog tela.
Ali režim lečenja je imao ozbiljne neželjene efekte. Izgubila je sedam kilograma za tri dana i otpali su joj nokti na rukama i nogama.
Ušla je u remisiju 2018. godine. Potražila je drugo mišljenje na Klivlendskoj klinici i tamo počela da se leči.
Saznala je za vakcinu, ali ona još nije bila u fazi da može da bude eksperimentalno data ljudima.
Gospođa Dejvis se upisala u kliničko ispitivanje i bila je prva osoba koja je primila tri doze revolucionarne vakcine u oktobru i novembru 2021. godine.
– Morala sam da dobijem vakcinu što pre, jer nije moglo da prođe više od tri godine od prvog dana hemioterapije. To je bukvalno kao da ste otišli da se vakcinišete protiv gripa. Nije bilo nikakvih nuspojava, osim kvržice na mestu uboda. Svako ko je imao bilo kakvu bolest opasnu po život uvek brine da će se bolest vratiti, što je izuzetno iscrpljujuće i mentalno i fizički – kaže gospođa Dejvis.
Ali, kad je primila vakcinu, iako nije znala da li je izgradila imuni odgovor, osećala se kao da jeste:
– Ne razmišljam o recidivu svaki dan kao nekada. Ne mislim, danas me boli glava, da li imam tumor na mozgu? Sad samo pomislim, boli me glava, uzeću analgetik i biću dobro.
Dr Stapenbek objašnjava da je vakcinacija jednostavna:
– Napravite protein, spojite ga sa nečim što se zove adjuvans koji stimuliše imuni sistem i ubrizgate ga. U suštini se ponaša kao strani protein, a vaš imuni sistem to prepoznaje, obrađuje i priprema se da, kad to vidi, aktivira ćelije u vašem imunološkom sistemu da ga napadnu. To je proteinska vakcina. Ovo je veoma staromodna tehnika. Protein pravite u laboratoriji, prečišćavate ga i zatim ga mešate sa vakcinom. Postoji mnogo vakcina koje su veoma uspešne koje koriste ovu tehnologiju. Ovo je protein koji se inače proizvodi u majčinom mleku. To nije nešto što ulazi u krvotok u velikim količinama.
Pošto imuni sistem nikada nije video ovaj protein u krvotoku, on ga u suštini vidi kao strano telo i razvija imuni odgovor na njega, navodi Stapenbek.
Dr Kumar kaže da bi idealna situacija bila da se žene vakcinišu kad odluče da prekinu sa rađanjem.
– Uobičajeno, sa 40 godina, većina žena završava sa rađanjem. Takođe, neke žene će u ranijoj dobi odlučiti da više neće da rađaju, pa bi mogle da se vakcinišu i pre četrdesete godine života – navodi dr Kumar.
Sledeći test za vakcinu je ispitivanje faze 1b, koje finansira Ministarstvo odbrane SAD. Tim će angažovati desetak žena koje nikada nisu imale trostruko negativan rak dojke, ali su pod veoma visokim rizikom zbog genetskih faktora.
Žene će ići na dobrovoljnu profilaktičku mastektomiju – hirurško uklanjanje obe dojke, čak i ako su u to vreme bile potpuno zdrave – kako bi se smanjio rizik od raka dojke.
Istraživači će vakcinisati žene pre operacija.
– Posle operacija, imaćemo ogromnu količinu reseciranog tkiva dojke da proučimo i vidimo da li imune ćelije koje smo stvorili vakcinacijom nadziru tkivo dojke, kao što smo videli u studijama na životinjama – kaže dr Kumar.
Istraživači predviđaju završetak ove faze do kraja godine.
Ali vakcina će morati da prođe veliki broj prepreka.
Istraživači će regrutovati nekoliko stotina žena i pokušati da upišu žene iz različitih etničkih grupa za element faze 2 studije. Oni će takođe razmotriti bezbednost i proceniti neke dodatne indikatore efikasnosti.
– Faza 3 će biti veliko, multicentrično, multinacionalno ispitivanje, gde će hiljade žena biti testirano kako bismo bili sigurni da nismo propustili nešto kod određenih grupa žena sa stanovišta bezbednosti – kaže dr Kumar.
Ispitivanje će biti dvostruko, sa placebom: ni žene u studiji ni lekari koji daju vakcinu neće znati koje žene dobijaju placebo kontrolu, a koje vakcinu.
Prema rečima dr Kumara, istraživači će pratiti koliko žena u placebo grupi će oboleti od raka i koliko žena u vakcinisanoj grupi će dobiti rak.
– Radili smo isti eksperiment sa miševima. Uzeli smo miševe koji su genetski modifikovani da razviju rak dojke. Reč je o miševima koji, kad se rode, ako ih samo ostavite, automatski razviju rak dojke. Polovina ovih miševa je vakcinisana, a druga polovina nije. U svim studijama na životinjama, vakcinisano je oko 1.000 miševa. Otkrili smo da je 100 odsto vakcinisanih miševa bilo bez raka, dok su svi miševi koji su bili u kontrolnoj grupi dobili rak. To je vrsta eksperimenta koju ne vidite u biologiji, jer u biologiji retko imate 100 posto odgovora. Voleli bismo da vidimo 100 odsto odgovora i kod ljudi – navodi dr Kumar.
On ističe da manje varijabli utiče na miševe jer su oni u istom tipu kaveza i dobijali su istu hranu.
– Čak i ako dobijemo 80, 90 odsto u budućim ispitivanjima na ljudima, to je i dalje spektakularno – objašnjava dr Kumar.
