Talas masovnih protesta farmera i najava traktorskih barikada preplavio je više zemalja u Evropi. Povodi su jako slični i tiču se strogih “zelenih” propisa, rasta troškova proizvodnje, ogormne birokratije i jeftine uvozne robe, pre svega iz Ukrajine.
Najburnije je bilo u Francuskoj, gde su poljoprivrednici blokirali prilazne puteve Parizu, ali su u četvrtak popodne pristali da obustave protest nakon dogovora sa vladom.
U Nemačkoj su kolone poljoprivredne mehanizacije ponovo na autoputevima. Parada traktora stigla je i u Brisel tokom zasedanja Saveta Evrope u jeku protesta farmera u toj zemlji.
Sa kolegama širom Starog kontinenta se solidarišu farmeri u Španiji, koji su najavili protest, i Italiji gde su već oko 300 vozila okopilo blizu Milana.
Inače, lavinu nezadovljstva pokrenuli su poljoprivrednici iz Poljske kada su se pridružili kamiondžijama u blokadi granice sa Ukrajinom.
Haos i sukobi sa policijom u Francuskoj
Protesti u Francuskoj krenuli su od prošle nedelje, a prema proceni policije u sredu popodne je na putevima širom zemlje bilo oko 6.500 farmera sa oko 4.500 traktora. Barikade na ključnim saobraćajnicama su podignute na oko 80 lokacija.
Demonstracije su naglo prekinute u četvrtak popodne kada su dva vodeća sindikata odlučila da uklone barikade nakon što im je premijer Gabrijel Atal prerdstavio novi set mera, koje predstavljaju “opipljiv napredak”.
Bes poljoprivrednika je pre svega bio usmeren na Pariz, pa su pokušali da blokiraju sve prilazne saobraćajnice prestonici i zapalili gume na kolovozu. Međutim, slikovito je bilo i u drugim gradovima gde su tečnim stajskim đubrivom “dekorisali” objekte lokalne samouprave.
Do sukoba sa policijom došlo je u okolini Pariza, kada su besni demostranti upali u ogromnu kvantašku pijacu “Runži”, koju nazivaju i “stomak Pariza”, a iz koje se distribuira hrana za oko 12 miliona stanovnika prestonice i okolnih oblasti.
Njih je dočekao policijski kordon sa oklopnim vozilima, kao i kontrolni punktovi na prilaznim putevim, ali je nekolicina ipak uspela da se probije i nanese određenu materijalnu štetu. Policija je uhapsila 91 demonstranta, dok je šef pariske policije Loran Nunjez rekao da vlasti ne mogu da tolerišu remećenje javnog reda.
Napad na kvantašku pijacu bio je prelazak crvene linije, piše AFP, i podseća da su vlasti upozorile da ne sme biti ugrožena ključna infrastruktura, u koju spadaju i aerodromi.
Neke od briga farmera su sve veća birokratija, rast cene dizela, kašnjenje u plaćanju subvencija EU i naravno jeftina hrana iz uvoza.
Vlada je navodno i ranije nudila ustupke, ali oni tada nisu bili prihvaćeni. Atal, koji je stupio na dužnost tek ovog meseca, rekao je parlamentu u utorak da je njegova vlada spremna da reši krizu.
„Francuskoj se mora odobriti izuzetak za poljoprivredu“, rekao je on misleći na sporna pravila EU o poljoprivredi.
Za to vreme, Evropska unija je u sredu saopštila da će stvoriti „zaštitne mere“ kako bi sprečila da jeftin ukrajinski uvoz preplavi tržište i ublažila sporna pravila o ostavljanju određene količine zemljišta neiskorišćeno.
„Poljoprivrednici EU stavljaju hranu na naš sto. U poteškoćama nalazimo zajednička rešenja“, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na X-u, kada su pomenute mere najavljivane.
Francuska se takođe protivi trgovinskom sporazumu između Evropske unije i južnoameričkog bloka Merkosur, koji bi omogućio uvoz jeftinog mesa i ratarskih proizvoda.
Treba napomenuti i da je Francuska najveći primalac poljoprivrednih subvencija iz EU koje na godišnjem nivou iznose oko 9 milijardi evra.
Međutim, farmeri kažu da obećanja, uključujući i garancije o većim isplatama u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP), nisu dovoljna.
„Za sprovođenje nekoliko ovih mera biće potrebno tri ili četiri godine. Verovaću tek kad vidim“, rekla je Johana Trau, koja proizvodi žitarice i stoku u oblasti Alzas, za AFP.
Proteste je obeležila i jedna tragedija kada su poljoprivrednica Aleksandra Sonak i njena 12-godišnja ćerka poginule jer je automobil udario u barikadu južno od Tuluza. Samo dan ranije, Aleksandra je jednom francuskom radiju rekla da se pridružuje protestima kako bi “branila svoju profesiju” i čuvala svoje ćerke.
Nemački traktori se vraćaju na ulice
Protesti Nemačkih poljoprivrednika utihnuli su na neko vreme, posle parade traktora u Berlinu i zviždanja članovima Šolcove vlade koji su pokušali da ih primire. Međutim, ponovo su pokrenuti u ponedeljak kada je kolona od 1.500 traktora i druge mehanizacije ušla u Hambur, a njih stotinak delimično blokiralo luku, koja je jedna od najvećih u Evropi.
Manje luke Vilhelmshaven i Bremerhaven su takođe bile pogođene blokadama.
Kako se navodi u saopštenju policije, pojedini putevi su bili zatvoreni za saobraćaj zbog protesta poljoprivrednika koji je počeo u ponedeljak ujutru, dok je na mnogim drugim saobraćajnicama došlo do gužvi i zastoja.
Jedan od glavnih motiva protesta u Nemačkoj je planirano ukidanje subvencija za dizel poljoprivrednicima, što bi drastično poskupelo proces proizvodnje.
Poljoprivrednici objedinjeni oko sindikata i aktivističkih grupa najavljuju sporadične demonstracije i u februaru, koje će verovatno uključivati spore konvoje vozila na autoputevima, blokade mostova i prometnih raskrsnica i proteste ispred vladinih institucija.
Konvoj traktora prodefilovao je Nirnbergom u sredu popodne, a kolone su viđene u Štutgartu, kao i na putevima u Turingiji, Saksoniji-Anhaltu i Bavariji.
Veliki problem za Nemačku predstavljaju i štrajkovi, prvo mašinovođa koji je okončan ranije, a sada i zaposlenih na aerodromima. Uz sve to, najavljen je i protest zaposlenih u javnom prevozu.
Radnici obezbeđenja na 11 nemačkih aerodroma, uključujući globalni centar Frankfurt, napustilo je posao u četvrtak i zatražilo veće plate.
Na 24-časovni štrajk, pozvao je sindikat Verdi, i on je poslednji u nizu štrajkova u transportnom sektoru poslednjih nedelja.
Sindikat zahteva povećanje plate za 2,8 evra po satu i izdašnije naknade za prekovremeni u ime 25.000 radnika u sektoru, navodi se u saopštenju.
Skoro 200.000 putnika će biti pogođeno štrajkom zbog otkazivanja ili kašnjenja letova 1.100 letova, ocenilo je u sredu nemačko udruženje aerodroma ADV. Neki od najvećih nemačkih aerodroma, uključujući Berlin i Hamburg, rekli su da neće biti polazaka.
Farmeri priredili “vatrenu dobrodošlicu” političarima u Briselu
Farmeri sa traktorima okupili su se u četvrtak u Briselu i priredili “dobrodošlicu” članovima Evropskog saveta koji su donosili odluku o paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra. Takođe luka Zebruge je bila blokirana u utorak, što je izazvalo ogromne zastoje na prilaznim saobraćajnicama.
Oni su gađali jajima zgradu Evropskog parlamenta, palili vatre i lansirali vatromete žaleći se na visoke poreze, rast troškova prizvodnje i, kao i svi ostali, jeftinu uvoznu robu.
Saobraćajnice je blokiralo oko 1.000 traktora prema procenama policije, a političare je čuvao policijski kordon pod punom opremom.
Algemen Berensindikat (ABS) ili Generalni sindikat poljoprivrednika Belgije pozvao je svoje članove da se pridruže protestu i zapretio daljim haosom u Belgiji.
„Poljoprivrednici su očajni, zaista očajni. Godinama smo upozoravali vladu da će se to dogoditi. Želimo poštovanje naše vlade, evropske vlade. Jedini način da se pokaže to poštovanje je da se napravi politika koja je prijateljska prema poljoprivrednicima i hrani. Potrebna nam je adekvatna cena”, rekao je predstavnik ABS-a Mark Vulfranke, prenosi Gardijan.
Kraj autoputa između Pariza i Brisela besni poljoprivrednici su napisali “Usrula, tu smo!”, što je naravno upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lejen. Na jednom od traktora u Briselu bio je natpis “Ako volite Zemlju, podržite one koji je obrađuju”, što predstavlja protivljenje raznim ekološkim, “zelenim” propisima.
Sa poljoprivrednicima u Briselu sreo se i mađarski premijer Viktor Orban, koji ih je nazvao glasom naroda i prošetao se kroz traktore, rukujući se sa demonstrantima.
“Mi ćemo se zauzeti za glas naroda! Čak i ako nas birokrate u Briselu ucenjuju”, napisao je Orban na X-u, uz snimak traktora.
Back in #Brussels. We will stand up for the voice of the people! Even if the bureaucrats in Brussels blackmail us. #FarmerProtests pic.twitter.com/9Zws6ek9Hc
— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) January 31, 2024
Španija i Italija se povrh svega muče sa posledicama suše
Italijanski poljoprivrednici su organizovali proteste blizu Milana i Rima. Na autoputu A1 u Orteu, severno od prestonice, prijavljeni su zastoji u saobraćaju jer su farmeri protestovali zbog planova da se ukinu poreske subvencije na poljoprivredni dizel.
U blizini Melenjana kod Milana, desetine farmera održalo je protest, a jedan od plakata je glasio: „Spremni smo da blokiramo sve što je izdala Evropa“.
Ove nedelje farmeri su blokirali puteve i na Siciliji u znak protesta protiv regionalne vlade, za koju kažu da nije uspela da im nadoknadi štetu od intenzivnog toplotnog talasa i suše prošlog leta.
„Na kolenima smo, suša je prepolovila našu žetvu“, rekao je farmer Đuzepe Guli za Rai News i optužio EU da pomaže „velikim korporacijama”.
Udruženje španskih farmera saopštilo je u utorak da će se pridružiti protestima i izaći na ulice da se suprotstavi strogim evropskim propisima.
„Mobilizacije će se desiti što je pre moguće. Akcije se neće mnogo razlikovati od onoga što se dešava u drugim zemljama EU“, rekao je u radio intervjuu Pedro Barato, predsednik Asahe, španskog udruženja koje predstavlja oko 200.000 ratara i stočara.
Prema rečima potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča, izvorišta vode na jugu Španije su na svega 4 odsto kapaciteta. To je samo jedan od pokazatelja da se uzroci protesta na jugu Evrope mogu tražiti i u suši, klimatskim promenama i požarima, a ne samo u problemima koji muče seljake na severu.
