Investicioni samit za Zapadni Balkan u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu održava se u vreme novog zamaha za proširenje EU na Zapadni Balkan i šire, izjavio je evropski Komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji.
Varhelji koji nije lično prisustvovao samitu, rekao je da je prošlog novembra Evropska komisija predložila novi Plan rasta za Zapadni Balkan sa dvostrukim ciljem da se podstakne društveno-ekonomsko približavanje Zapadnog Balkana EU i na taj način ubrza proces pridruživanja u ovom regionu, saopšteno je iz Evropske komisije.
“Plan se zasniva na četiri stuba čiji je cilj približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje temeljnih reformi i povećanju finansiranja”, istakao je on.
Prema njegovim rečima, ovi napori će omogućiti Zapadnom Balkanu da iskoristi prednosti članstva u EU pre punog pristupanja.
“Da bismo unapredili ova tri cilja, predložili smo novi finansijski instrument od šest milijardi evra, Instrument za reformu i rast”, naveo je Varhelji.
Jedna od ključnih platformi za implementaciju rasta biće Investicioni okvir za Zapadni Balkan, u kojem mnogi od vas aktivno učestvuju, poručio je on.
“Svaki od naših partnera sa Zapadnog Balkana trenutno priprema Reformsku agendu koja ima dve komponente: prvi deo uključuje društveno-ekonomske reforme, a drugi deo uključuje reforme u vezi sa osnovama procesa proširenja koje će im omogućiti da imaju koristi od ovih sredstava i omogućiti privatnim preduzećima da ulažu sa obnovljenim poverenjem u Zapadni Balkan”, naglasio je Varhelji.
On je rekao da je istovremeno, Evopska komisija već identifikovala sedam prioritetnih akcija za ubrzanu integraciju u evropsko jedinstveno tržište, što uključuje, na primer, olakšavanje drumskog transporta i integraciju i dekarbonizaciju energetskih tržišta Zapadnog Balkana.
“Kada budu usvojena, sredstva će dopuniti naše postojeće vodeće investicije u Ekonomskom i investicionom planu i doprineti boljoj povezanosti između EU i regiona”, kazao je Varhelji.
Što se tiče ovog Ekonomskog i Investicionog plana, na dobrom smo putu da u narednim godinama mobilišemo oko 30 milijardi evra, što je oko trećine sadašnjeg BDP regiona, dodao je on.
Prema njegovim rečima, tokom godina postojalo je plodno partnerstvo sa EBRD i zahvaljujući tom partnerstvu realizovano je 25 velikih investicionih vodećih projekata važnih za region.
“U ovom radu, naša saradnja sa EBRD i drugim međunarodnim finansijskim institucijama je ključna za identifikaciju reformi koje su najrelevantnije za unapređenje ekonomskog približavanja regiona”, rekao je Varhelji.
On je istakao da je važno pronaći one investicije koje su zrele za finansiranje u svakoj zemlji kako bi se unapredile ključne politike EU u regionu i posebno povežu sve prestonice u regionu, da se izgrade energetske, digitalne i transportne mreže i podrže mladi i ljudski kapital razvoj.
Podsetio je da je na osnovu predloga Evropske komisije, Evropski savet doneo i istorijsku odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, o dodeli statusa kandidata Gruziji pod uslovom da se preduzmu relevantni koraci, kao i o otvaranju pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo.
