Vaskrs (ili Uskrs) je najveći hrišćanski praznik ili kako vernici vole da ga nazivaju „praznik nad praznicima“. On slavi pobedu Gospoda Isusa Hrista nad smrću. Vaskrs Hrista objavile su žene mironosice i anđeli, kada su pronašli grob Hrista koji je bio prazan tri dana nakon što je Hrist razapet na Golgoti iznad Jerusalima.
Pravoslavni vernici obeležavaju vaskrsenje Isusa Hrista sedmonedeljnim postom, koji je najstrožiji od svih godišnjih postova. Poslednja nedelja posta se najčešće naziva Velika ili Strasna nedelja, jer je obeležavaju dani Hristovog stradanja.
Za ovu nedelju se vezuju mnogi običaji, a jedan od najpoznatijih je farbanje jaja, koja su simbol vaskrsenja. Prvo ofarbano jaje (po pravilu crveno, jer simbolizuje prolivenu krv Hristovu) domaćice odlažu i čuvaju do naredne godine i to jaje u narodu se zove „čuvarkuća“. Ovo je ujedno jedan je od najlepših vaskršnjih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima. Domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja.
Vaskrs je radostan hrišćanski praznik koji slavi veru u večni život. Sedmica koja dolazi iza Vaskrsa poznata je u narodu kao Svetla sedmica, a prvi dani po Vaskrsu su Vaskrsni ponedeljak i Vaskrsni utorak. Ovi dani obeleženi su u pravoslavnom kalendaru crvenim slovom i po pravilu su neradni.
Vaskršnji običaji nalažu da se na dan Vaskrsa ustane rano, ali da se nikako ne leže pre ponoći. Naime, vernici Vaskrs „dočekuju“ budni, jer prema verovanju ukoliko bi zaspali pre ponoći, tokom cele godine bili bi nenaspavani i neskloni poslu sve do idućeg Vaskrsa.
Veruje se, takođe, da je Vaskrs porodični praznik, te da se na dan Vaskrsa ne ide po tuđim domovima.
Vernici se, na dan Vaskrsa, pozdravljaju tradicionalnim pozdravom „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“ i učestvuju na prazničnim Liturgijama u crkvama. Kad se dođe sa vaskršnje Liturgije, običaji nalažu da se svi ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje kojim se prekida post, a onda ostala hrana sa trpeze.
Etnolozi podsećaju da je Vaskrs ustvari sama srž i smisao hrišćanstva – praznik večnog života, pobožnosti, žrtve i ljubavi.
U Troparu Vaskrsenja Hristovog nalazimo sledeće reči: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši, a onima koji su u grobovima, život darova“.
Ovaj praznik je takozvani „pokretni“ praznik, čije obeležavanje je svake godine na različit datum, s tim da uvek „pada“ u nedelju. Praznuje se u prvoj nedelji nakon punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada, pak, pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Odluka o praznovanju Vaskrsa doneta je još 325. godine, na Vaseljenskom saboru u Nikeji.
