Vaspitanje u prvobitnoj ljudskoj zajednici
Ova zajednica je postojala pre više od stotina hiljada godina i ona je zasnovana na rodovskim, tj. krvnim zajednicama. Porodice su bile grupne i formirane su po generacijama, u okviru plemena i roda. Rodovsko društvo karakteristiše besklasni karakter, tj. zajednička svojina sredstava za proizvodnju (podela zavisi od pola i uzrasta).
Deca su pripremana za život putem raznih igara, plesova, rituala, to nije bilo specijalno organizovano u cilju njihovog vaspitanja, nego je to bio sastavni deo njihovog života. U to doba još uvek se nije razvila pismenost, tako da se ne može govoriti o školama, niti bilo kakvim oblicima obrazovanja.
Svi zajedno rade za zajednicu i porodicu, društvene nejednakosti nema. Otkićem vatre i usavršavanjem sredstava za rad, počinje polako da se stvara slobodno vreme za starije članove porodice. Tako s vremenom, stari okupljaju mlade i pričaju im o iksustvima iz lova, verovanjima, običajima i bogovima. S ovim načinom rada, stari članovi porodice prenose znanja i iskustva na mlade, i to prelazi u neku vrstu obaveze i može se reći da je ovo novi začetak vaspitanja. Vaspitanje je bilo namenjeno svoj deci, ali je postojala samo jedna nejednakost koja je zasnovana po razlikama prema uzrastu i polu. Dečaci su obučavani za muške, a devojčice za ženske poslove.
Antičko vaspitanje
Deca su do sedme godine vaspitavana u porodici, to se odnosilo na dečake i devojčice(majke ostaju u senci pošto nemaju iskustva). A posle sedme godine dečaci su kretali u školu. U to vreme su Atinjani imaju razvijeno školstvo, postojale su dve škole: GRAMATISTA ( tu se učilo čitanje i pisanje-elementarna pismenost) i KITARISTA (učilo se sviranjr i pevanje-umetničko obrazovanje). Ovaj vid obrazovanja se odvijao pod nadzorom pedagoga-roba.
Spartanci su bili vladajuća klasa i smatrani su za najbolje ratnike stare Grčke. Ceo svoj život su posvetili vojnoj službi. Zbog toga je celokupno vaspitanje bilo vojnog karaktera i bilo je u nadležnosti države. Glavni cilj vaspitanja je vio da se formira snažan ratnik, borac i sve je bilo usmereno samo ka tom cilju.
Spartansko vaspitanje je bilo veoma surovo, a što se tiče čitanja i pisanja, učili su se samo elementarne stvari, mladići su se upoznavali sa zakonima Sparte i posebnu pažnju posvećivali LAKONSKOM govoru( što kraće postaviti pitanje i još kraće na njena odgovoriti). Devojčice su bile vaspitavane u porodici (majka ima glavnu ulogu), ali i njihovo vaspitanje je bilo vojničko-gimnastičko. Svaka Spartanka je morala biti spremna da zameni muškarca u borbi ako bi to bilo potrebno.
U Rimu su postojale tri vrste škole: elementarne, gramatičke i retorska škola. U tim školama se učilo čitati, pisati, računati i lepo govoriti. Na svim oblicima rimskog vaspitanja pažnja se posvećivala jedinstvu umnog, fizičkog i estetskog razvoja dečaka, tj. mladića. Majke i devočice ostaju u senci porodice, kao i vaspitanja i obrazovanja. Glava porodice je uvek muškarac, on se smatra najvrednijom i najinteligentnijom osobom u porodici i tako se deca uče od malih nogu.
Kasnije je usledilo srednjovekovno vaspitanje, vaspitanje u doba humanizma i renesanse, kao i vaspitanje sa pojavom industrije. Svako vreme za sebe je posebno, i donelo je velike promene u društvu.
Piše: Vanja
