Svako od nas je rezultat genetskih predispozicija roditelja i predaka, sa jedne, i vaspitanja sa druge strane. Na naše odrastanje uticali su i sadržaji kojima smo bili izloženi u detinjstvu, kao i običaji, vrednosni sistemi, kultura podneblja u kojem živimo. Upravo zato, roditelji su često u dilemi gde je granica između urođene prirode, to jest karaktera deteta, i njihovog uticaja. Međutim, vaspitavanje je upravo kombinovanje te dve komponente: poštovanje dečje osnovne prirode i njeno dalje usmeravanje u onom pravcu za koji smatrate da je ispravan.
Uobičajena je podela na ekstrovertan i introvertan tip ličnosti, ili tipologija u okviru koje se ličnosti razvrstavaju u sangvinike, flegmatike, kolerike, melanholike… Tako, iako vaše dete ima pravo da bude po svojoj prirodi introvertno, ekstrovertno, ili da samo u određenoj fazi dominira jedna njegova osobina – vi, kao roditelji, imate i pravo i obavezu daljeg usmeravanja.
Preuzeto: Yumama.com
