Tokom života ostvarili su veličanstvena dela o kojima su svedočili njihovi savremenici. Danas o njima učimo, ali mesta na kojima su sahranjeni, za svet su i dalje misterija.
Kleopatra
Kleopatra je oduzela sebi život trovanjem 30 godine p.n.e. nakon što je nju i njenog ljubavnika rimskog državnika i vojskovođu Marka Antonija porazio rimski car Avgust.
Starogrčki istoričar Plutarh piše da je ovo dvoje ljubavnika sahranjeno u blizini Aleksandrije. Neki veruju da je mauzolej završio na dnu mora nakon zemljotresa koji su pogodili ovu oblast u četvrtom i osmom veku i izmenili topografiju Aleksandrije.
Aleksandar Veliki
Aleksandar Veliki umro je u Vavilonu 323. godine p.n.e. Prvobitno je bio sahranjen u Aleksandriji. Kasnije je njegovo telo premešteno i postalo drevna turistička atrakcija. Mnogo tadašnjih kraljeva i careva odalo mu je počast, poklonivši se njegovom grobu.
Oko 199. godine, rimski car Septimije Sever sakrio je grob i tu mu se gubi svaki trag. Većina istraživača veruje da je Aleksandrov grob još uvek negde u Aleksandriji, druga mišljenja su da je premešten u Grčku, Veneciju, ili čak neku drugu lokaciju u Egiptu. Mnogo ekspedicija je pokušalo da pronađe grob, ali bezuspešno.
Atila Hunski
Vođa Huna čuveni Atila Bič Božji izgubio je život 453. godine, navodno od prekomerne doze alkohola i jakog krvarenja iz nosa koja ga je ugušila. Sahranjen je u tri kovčega, zlatnom, srebrnom i gvozdenom.
Zatvorenici koji su kopali raku ubijeni su da bi se sprečila pljačka groba. Iako se veruje da se grob nalazi negde na tlu današnje Mađarske, do danas nije pronađen nijedan trag.
Džingis-Kan
Ovaj mongolski vođa bio je verovatno najveći osvajač svih vremena. Legenda kaže da je od svojih sunarodnika tražio da njegovo grobno mesto ostane tajna.
Jedna grupa naučnika tvrdi da su ljudi prikrili grob mongolskog vođe tako što su prešli preko njega sa 10.000 konja, dok drugi izvori tvrde da je preko groba preusmerena reka da bi se zaštitio od pljačkanja i skrnavljenja. Istraživači sumnjaju da se grob Džingis-kana nalazi u mongolskoj pokrajini Hentij, ali do današnjeg dana o tome nema dokaza.
Volfgang Amadeus Mocart
Kada je poznati kompozitor preminuo od misteriozne bolesti 1791. godine, njegovo telo smešteno je u drveni kovčeg i sahranjeno u neobeleženi zajednički grob na groblju Svetog Marka u Beču. Tu je ležalo nekoliko godina, sve do početka 19. veka, kada je u skladu sa praksom tog vremena, najverovatnije zdrobljeno da bi se napravilo dovoljno mesta za nove pokojnike, a lokacija gde su završili posmrtni ostaci ostala je nepoznata.
Jedan grobar je tvrdio da je 1801. godine lobanju slavnog kompozitora izvadio pošto je prethodno obeležio žicom i da ju je tako sačuvao. Lobanja je 1902. godine predata Međunarodnoj fondaciji “Mocarteum” u Salcburgu, ali DNK analize do danas nisu mogle da dokažu da li lobanja zaista pripada Mocartu.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
