Ista količina hrane drugačije utiče na gojenje zavisno od vremena kada se pojede, pokazalo je istraživanje Nortvestern univerziteta iz Čikaga, objavljeno u časopisu Obesity.
Istraživači su zapravo nastojali da otkriju zašto su smenski radnici koji rade noću skloniji gojenju od prosečne populacije.
Eksperiment je obavljen na miševima. Jedna grupa hranjena je veoma masnom hranom u normalno vreme kada su miševi aktivni, a druga u vreme kada te životinje prirodno spavaju. Obe grupe su jele isti broj kalorija i obavljale istovetnu količinu kretanja i vežbanja.
Svi miševi su se ugojili, ali su se oni koji su hranjeni u vreme kada je trebalo da spavaju ugojili za 48 posto u poređenju sa 20%, koliko su se ugojili oni koji su hranjeni u normalno vreme.
Dakle, ako se imate višak kilograma a ne znate zašto, možda je ključ da večerate ranije…
Lan protiv holesterola
Iako milioni Amerikanaca uzimaju rizične lekove za snižavanje holesterola, prema tvrdnjama dr Džulijana Vajtejkera, koji na svojoj klinici koristi dosta prirodnih metoda, može se najpre probati da se holesterol snizi redovnim konzumiranjem lanenog semena. Dr Vajtejker preporučuje da se svakog dana samelje četvrtina šoljice lanenog semena i pomeša sa vodom ili izmiksanim voćem i popije.
Po njegovim rečima, jedan od zaposlenih na klinici je probao ovaj metod i smanjio nivo ukupnog holesterola za oko 23 jedinice, dok je kod jednog od pacijenata upotrebom ovog metoda za šest meseci ukupni holesterol opao sa 288 na 188.
Brokoli štiti želudac
Samo stotinak grama brokolija dnevno može da značajno smanji rizik od čira na želucu i raka želuca, otkrili su istraživači Univerziteta Džon Hopkins.
Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Istraživanja o prevenciji raka (Cancer Prevention Research). Brokoli pripada rodu krstašica i sadrži veliku količinu zaštitne hemikalije koja se naziva sulforafan. Kod grupe ljudi koji su učestvovali u ovom eksperimentu, redovno konzumiranje brokolija dovelo je do opadanja pokazatelja nivoa bakterije Helicobacter pylori za 40%. Ova bakterija se danas smatra odgovornom za hronične upale sluzokože želuca, koja povećava rizik od raka želuca i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Ko se sunca krije…
Istraživači sa Univerziteta Harvard i Univerziteta Kolorado su utvrdili da je procenat ljudi sa dovoljnim nivoom vitamina D u krvi od 1988. godine do 1994. godine opao za 50%.
U SAD su statistike pokazale da 75% tinejdžera i odraslih imaju nivoe D vitamina u krvi manje od 30 nanograma po mililitru, što je donja granica onog što se smatra normom za dobro zdravlje.
Naučnici su to pripisali činjenici da ljudi više nego ikada ranije vreme provode u zatvorenim prostorijama, a napolje izlaze tek ako se namažu kremama sa visokim zaštitnim faktorom.
Pošto telo sintetiše vitamin D tek ako se izlaži ultravioletnim zracima, preterana upotreba krema za sunčanje može dovesti do manjka ovog vitamina. Vitamin D je od suštinske važnosti za zdravlje. Da bi ga telo sintetisalo, nije potrebno da se čitav dan pržimo na suncu. Belci mogu da proizvedu količinu vitamina D dovoljnu za čitav dan ako im je lice izloženo suncu samo 15 minuta dnevno. A to nam svakako neće naškoditi.
Krompir za sreću
Istraživanja dr Judit Vurtman sa Instituta za tehnologiju u Kembridžu pokazala su da i neke sasvim jednostavne namirnice, kao što je npr. prženi ili kuvani krompir, mogu podstaći proizvodnju tzv. „hormona sreće“. Tajna je u tome što naš organizam veoma brzo svari skrob iz krompira. Već 30 minuta nakon konzumacije dolazi do oslobađanja insulina, koji ne samo da daje energiju već i dobro raspoloženje. Dobrom raspoloženju pomoći će i konzumacija banana, jer ugljeni hidrati, fruktoza, glukoza i biljna verzija serotonina takođe podstiču sintezu serotonina, hormona sreće.
Ljut ukus takođe izaziva osećanje sreće. Ljut ukus aktivne supstance paprike, kapsaicina, naš mozak pogrešno tumači kao bol. Zbog toga se odmah kao reakcija oslobađaju endorfini koji dovode do toga da se čovek prijatno oseća.
Turmerik štiti mozak
Žuti začin po imenu turmerik, koji se može nabaviti i kod nas, bilo pod tim nazivom, bilo u okviru kombinovanog začina pod nazivom kari, izgleda da je faktor koji pruža dobru prevenciju protiv Alchajmerove bolesti. Jedno nedavno proučavanje objavljeno u Italijanskom žurnalu biohemije navodi da aktivni sastojak turmerika, kurkumin, podstiče moždano tkivo da proizvodi moćni antioksidant bilirubin koji štiti mozak od oksidativnog stresa (oštećenja slobodnim radikalima). Veruje se da su upravo ta oštećenja slobodnim radikalima u pozadini Alchajmerove bolesti.
U Indiji, u kojoj se turmerik gotovo svakodnevno koristi u kuhinji, procenat obolelih od Alchajmerove bolesti je samo 1% kod ljudi iznad 65 godina, dok u Americi taj procenat iznosi 10%. Istraživači pretpostavljaju da je široka upotreba turmerika jedan od razloga za to.
Preuzeto: Zdravahrana.com
