Bio je član tajne špijunske grupe pod rukovodstvom kralja Luja XV, zbog čega je često morao da se prerušava u ženu. Ipak, zbog svega ovoga je na kraju upao u nevolje.
Svi koji su imali prilike da se nađu u Čarlton hausu u Londonu, mogli su da vide jednu veoma neobičnu sliku koja krasi jedan od zidova ovog zdanja, a na kojoj je prikazana žena u dvoboju sa muškarcem. Ako se uzme u obzir da je radnja smeštena u april 1787. godine, onda se postavlja pitanje kako je ovo moguće. Žene se u tom periodu nisu mačevale, ali rešenje zagonetke je još neobičnije nego što bi bilo ko mogao i da pomisli, jer su na spomenutom delu prikazani Žozef Bolonj i još jedan muškarac po imenu Šarl d’Eon de Bomon.
Svi putevi vode u špijunske vode
Rođen 1728. godine u oblasti Bretanje, de Bomon se kao mlad sa svojim ujakom Mišelom de Žerminžijem seli i započinje studije na koledžu Mazan. Nakon šest godina, on je u svojim rukama držao diplomu građanskog i kanonskog prava, a zahvaljujući dobrim ocenama uspeo je da uđe u parlament. Tu ja poput svog oca krenuo stopama pravnika i dogurao do sekretara gradonačelnika Pariza Bertijea de Sovinjija.
I ovde stvari postaju zanimljivije, jer on svoje kontakte i ljubav ka jahanju i mačevanju vešto koristi ka svom usponu na društvenoj lestvici. U jednom trenutku postaje i veoma blizak sa rođakom kralja Luja XV, a ovaj ga za uzvrat 1756. godine uključuje u tajno društvo po imenu Kraljeva tajna – francusku špijunsku mrežu tog vremena. A koliko je bila tajna, najbolje govori podatak da za nju nije znao ni francuski ministar spoljnih poslova.
Tokom svoje službe, Šarl upoznaje najuticajnije ljude tog vremena, a ono što je najinteresantnije – on se nije predstavljao kao muškarac, već kao žena. Tako prerušen, mogao je da se druži sa caricom Katarinom Velikom i da je ne izazivajući sumnju ubedi u sklapanje saveza sa Francuskom. Štaviše, on je u svojoj ulozi bio toliko ubedljiv da je postao i njen privatni čitalac.
Ali Šarlova lutanja, ovde nisu bila gotova. Nakon što je završio sa ruskim dvorom, 1762. godine stiže u britansku prestonicu kao sekretar francuskog ambasadora sa ciljem da pregovara o uslovima Pariskog mira. Prema nekim tvrdnjama, on je bio odgovoran za francusko zadržavanje pojednih ustupaka nakon što je neke od delegata napio na prijemu. Što mu je donelo i sledeći zadatak sa opasnom misijom – osmišljavanje invazije na Britaniju.
Da bi sproveo ambiciozni projekat, Šarl je organizovao raskošne prijeme na koje je pozivao sam krem engleskog društva. Njegov uspeh je bio veoma brz, a ono što je još značajnije stekao je i nakolonost samog kralja Džordža III. Ipak, ekstravagantan način života je ostavio posledice i on je uskoro morao da traži povišicu. Tadašnji ministar spoljnih poslova Etjen Fransoa de Šoazol je ovaj zahtev odbio i na kraju je razrešen dužnosti u novembru 1763. godine.
U znak odmazde, 1794. godine odlučuje da objavi diplomatsku prepisku i u sve uvuče i francuskog monarha.
U Londonu se svi klade kog pola je gospodin de Bomon
Pošto je ovo bio trenutak u kom niko nije želeo da se upušta u direktnu prepirku sa Šarlom de Bumonom, on je pred engleskim sudom optužen za klevete. Još jednom rešen da se njegovo ime spominje, pred svedocima i sudijom izjavljuje da je u jednom trenutku pretrpeo pokušaj otmice i trovanja od strane onih sa kojima je u sukobu. Kruna je na kraju morala da popusti i vrati penziju i džeparac koji je dobijao pre razrešenja dužnosti.
Međutim, čitav ovaj proces mu je doneo ostrakizam. Ali Šarl se nije smirivao, opet se prerušio u ženu i svima rekao da je to u stvari njegov pravi pol. Kladionice širom Londona su pokrenule klađenja na to da li je muškarac ili žena, a čitav slučaj je na kraju stigao i do suda. Nakon nekoliko dana pretresanja činjenica, sudija je rešio kako je de Bomon u stvari žena. A da stvar bude još veće iznenađenje, prilikom pregleda lekara i oni su došli do istog zaključka.
Poslednje godine svog života Šarl je proveo u Londonu, pre svega jer mu je u Francuskoj oduzeta sva imovina i jer su mu zaplenjena sva dokumenta koja je posedovao. Umro je 21. maja 1810. godine, a cela ta kontroverza oko njegovog pola je na kraju zainteresovala i doktore, koji su autopsijom njegvog tela konačno utvrdili da je Šarl d’Eon de Bomon imao sve muške polne organe.
