Kada je neko mnogo agresivan i glasan, ne čujemo one druge, jer su tihi, gledaju svoja posla, obavljajući svoje obaveze i živeći za svoju porodicu. A takvih je 90%. Ljudi žele da žive i funkcionišu normalno i slobodno. Neometano da idu na posao. Većinskoj Srbiji blokade nikako ne odgivaraju. Odgovorni roditelji žele da im deca idu u školu, da studiraju, da uče, da poštuju nastavnike. Zreli ljudi gledaju svoju porodicu, uživaju u kraju godine planirajući kako će provesti praznike sa ukućanima, čime će ih iznenaditi, kako će dekorisati, kako će im izgledati trpeza. Marljivi radnici ne žele da kasne na posao zbog kolona u saobraćaju, ne žele da kada uđu na društvene mreže budu preplavljeni mržnjom, negativnim tekstovima, pozivima na bunt. Roditelji žele na vreme da preuzimaju svoju decu u vrtićima. Ljudi imaju svoje zakazane obaveze i svakome je njegova najvažnija. Većinska Srbija želi da ovo ludilo prestane. Ovaj brod bez kormilara. Ne žele zloupotrebe, likovanje zbog tragedija jer im je to degutantno. Većinska Srbija se pita: “Zar nismo imali dva puta izbore u godinu dana i šta sada hoće?” Oni znaju kako se postižu legitimni politički rezultati. Oni ne žele da im se prlja i uništava grad. Oni žele da prošetaju okićenim gradom bez straha da ne budu koleteralna šteta ostrašćenih ljudi, punih besa. I da, oni gledaju sebe, većinska Srbija pošteno svoj hleb zarađuje. Ponosi se uspesima svoje zenlje i uživa u benefitima koje im država obezbeđuje. Većinska Srbija želi mir i slogu. Dosta im je prodavanja našeg naroda kroz istoriju. Dosta im je stranih plaćenika, traženja đavola, uništavanja sistema, mraka. Oni žele napred. Žele dobro svojoj deci. Smešno im je i smeta im ovaj džumbus koji postaje poprilično jadan. A taj jad je grlat, preplavljen i zadojen mržnjom. Pa deluje multiplicirano. A nije. Ne može biti manji i niži. Već većinu ne možete čuti od onih koji urlaju u prazno. A na kraju dana. Matematika je prosta. U Srbiji živi 6.618.000 ljudi.
