Većina roditelja dođe u dilemu koliko treba štititi dete ili koliko ga treba pustiti da stiče svoja iskustva. Jedan od važnih kriterijuma je dob deteta. Dok je sasvim malo, udovoljavanje većini detetovih želja je primarni zadatak roditelja. Malo dete plače kada je gladno, mokro, uplašeno.
Kako dete raste, proširuju se i njegove potrebe i zahtevi, pa su česte situacije u kojima je roditelju najlakše da uskoči i reši problem umesto deteta. Ali, iako roditelji znaju da treba da puse dete da pogreši, često ga preterano štite i ne dozvoljavaju mu da samo stiče iskustva.
Jasno je da pravila nema, jer su neka deca znatiželjnija, nestašnija, manje osetljiva, dok će neka druga svako zadirkivanje doživljavati kao traumu. Važno je dobro poznavati svoje dete, kako biste na osnovu toga mogli predvideti moguću reakciji na određenu situaciju.
Foto: Profimedia/ilustracija
Roditelj greše kada se oni umesto dece bore za njihovu poziciju u vrtiću ili za ljuljačku u parku. Uzrok roditeljskih grešaka je i stav da ne žele biti kao njihovi roditelji, zbog čega najčešće previše tetoše dete. Ipak, kako dete raste, sve su mu potrebnije čvrste i jasne granice. Ako ih nema dete postaje razmaženo, traži da mu se ugađa i popušta, a manipulacija postaje pravilo ponašanja.
Odgoj je zahtevan i dugotrajan proces i sigurno ćete uz malo dobre volje i strpljenja uspeti da pronađete sredinu između strogoće i popustljivosti. I znajte, oni koji uz roditeljsku ulogu zadrže i ostale uloge u životu ponašaju se manje zaštitnički prema deci.
Preuzeto: srbijadanas.com
