U radu objavljenom u časopisu “Advanced Energy Materials”, istraživači detaljno opisuju kako su pravili slojeve od kolektora struje i elektrodnih traka napravljenih od polimernih, metalnih i dielektričnih materijala i smeštali ih na zategnutu površinu vode.
Odstranjivanjem ovih pojedinačnih slojeva uspeli su da oslobode napetost na površini vode, omogućavajući materijalima da se povuku i kotrljaju jedan oko drugog. Naučnici su nastali uređaj opisali kao „mikro-bateriju sa samonavijajućim cilindrom“.
Mikro-baterija je otprilike veličine zrna prašine — jedan kvadratni milimetar u prečniku — i ima minimalnu gustinu energije od 100 mikrovat sati po kvadratnom centimetru.
Prema rečima vođe studije, profesora Olivera Šmita, ta gustina će se vremenom poboljšati.
“Još uvek postoji ogroman potencijal za optimizaciju za ovu tehnologiju i možemo očekivati mnogo jače mikro baterije u budućnosti”, objasnio je Šmit.
Iako je očigledno ograničena svojom veličinom, tim iza novog uređaja kaže da bi se baterija eventualno mogla koristiti u malim čipovima za biosenzore u ljudskom telu.
Oni tvrde da bi mikro-baterija mogla da napaja najmanje kompjuterske čipove na svetu oko 10 sati, što bi omogućilo čitav niz novih aplikacija u biosenzorima – uređajima koji se obično oslanjaju na prikupljanje energije alternativnim sredstvima kako bi prevazišli ograničenje njihove veličine.
Više o bateriji možete naći OVDE.
Preuzeto: telegraf.rs
Foto: Profimedia
