Velika Britanija je već u recesiji nakon što su rastuće kamatne stope i rast nezaposlenosti doveli do toga da su domaćinstva opreznija u pogledu potrošnje, pokazuje analiza “Blumberga“.
Banka Engleske upozorila je pre tri dana da se Velika Britanija suočava sa najdužom recesijom još od početka merenja dvadesetih godina prošlog veka, jer su se kamatne stope povećavale 14 puta od 2021. godine do oktobra ove godine, piše BBC.
Velika Britanija bi mogla da se suoči sa gotovo dvostrukim rastom nezaposlenosti do 2025. godine, piše BBC.
Banka Engleske (BoE) objavila je u oktobru da je referentna kamatna stopa ostala nepromenjena na 5,25 posto – “Očekuje se da će indeks potrošačkih cena (CPI) značajno pasti u bliskoj budućnosti, što će dovesti do pada cena hrane i osnovnih namirnica uprkos ponovnim pritiscima na povećanje cena nafte i energije”, objavila je Banka Engleske.
Indeks potrošačkih cena predstavlja meru promena cena proizvoda i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljavanja ličnih potreba.
Povećanje kamatnih stopa znači da će vlasnici kuća sa tipičnom hipotekom, koja prati oscilacije u kamatni stopama, plaćati hipoteku za oko 49 funti više mesečno, dok će se oni na hipotekama sa standardnom promenljivom stopom, najverovatnije suočiti sa povećanjem od oko 31 funte mesečno.
Centralne banke povećavaju kamatne stope da bi se uhvatile u koštac sa inflacijom, koja je u Britaniji prošle godine bila na 11.1 %, što je bila najviša stopa u poslednjih 40 godina. Trenutna inflacija u Engleskoj je na 8.7% i ne pokazuje znake da će se u narednim mesecima smanjivati.
Od septembra meseca, hrana je zamenila stanovanje i energiju kao sektor sa najvećom stopom inflacije. Cene hrane u junu 2023. porasle su za 17,3 odsto, dok je inflacija stanova i energenata bila 12 odsto. Između 1993. i 2021. stopa inflacije u Velikoj Britaniji nikada nije premašila 5,4 procenta i obično je bila na mnogo nižim nivoima.
Stručnjaci navode da više kamatne stope mogu podstaći potrošače da više štede i troše manje, što bi trebalo da dovede do zaustavljanja rasta cena.
Kada je reč o BDP-u, veruje se da je on pao za 0,1 odsto u tri meseca do septembra. Banka Engleske očekuje da će nezaposlenost, koja sada iznosi 4,3 %, porasti na 5,1 % do 2026. godine.
“Blumberg” konstatuje da će recesija biti “glavobolja” za premijera Rišija Sunaka, zbog predstojećih izbora sledeće godine.
Premijer Riši Sunak, je proglasio smanjenje inflacije, ove godine, na oko 5% svojim glavnim prioritetom. Tada je i izjavio da “ razume nervozu” koju građani osjećaju.
– Ovde sam da vam kažem da će sve biti u redu i da ćemo prebroditi ovo – rekao je radnicima koji su tokom leta bili u štrajku.
Generalni sekretar Kongresa sindikata Velike Britanije, Pol Novak, rekao je da će “guranje kamatnih stopa tako visoko da ekonomija uđe u recesiju samo pogoršati trenutnu krizu, koštajući ljude posla i domova”.
Štrajkovi i nezadovoljstvo radnika u Velikoj Britaniji od početka godine samo se nastavljaju na velika okupljanja koja su počela krajem prošle godine.
Početkom januara krenule su pripreme sindikata za organizovane štrajkove. Nacionalni zdravstsveni sistem (NHS) šestog februara 2023. godine organizovao je jednodnevni “najveći štrajk do tada”. Stotine hiljada učitelja u Engleskoj i Valsu koji su članovi Nacionalnog sindikata obrazovanja (NEU) započeli su prvi deo štrajka, u trajanju od sedam dana bojkota nastave, prvog februara. Sindikat željezničkih radnika (RMT) organizovao je štrajk 1. i 3. februara. Vatrogasci širom Velike Britanije organizovali su nacionalni štrajk tražeći povećanje plata prvi put u 20 godina.
Radnici obezbeđenja na Terminalu 5 londonskog aerodroma Hitrou održali su desetodnevni štrajk od 31. marta ove godine, koji se poklopio sa štrajkom zaposlenih na nemačkim aerodromima, što je dovelo do kolapsa avio saobraćaja i prevoza putnika, a kasnije i njihovog prtljaga.
Radnici u Velikoj Britaniji nisu mirovali ni tokom uskršnjih praznika, kada je preko 1400 članova Sindikata napustilo svoja radna mesta na nekoliko sati.
Englesku, Škotsku i Vels sačekali su najavljeni štrajkovi radnika državnih službi početkom aprila. A u Belfastu je održan strajk radnika u državnim službama od 7. aprila, pa sve do 5. maja.
Nastavnici u Engleskoj su se ponovo uključili u obustavu rada 5. i 7. jula jer su bili nezadovoljni platama.
Desetine hiljada lekara u Velikoj Britaniji započelo je 13. jula petodnevni štrajk tražeći veće plate, a Britanska zdravstvena služba (NHS) suočila se sa najdužim štrajkom u istoriji.
Mlađi doktori medicine, koji su u ranoj fazi svoje karijere, obustavili su rad u 7 sati ujutro, a Britansko medicinsko udruženje (BMA), sindikat lekara, zatražilo je povećanje plata za 35 odsto kako bi se plate vratile na nivo iz 2008. uzimajući u obzir inflaciju, preneo je tada Asošiejted pres.
Ministar zdravlja Steve Barclay pozvao je sindikat i lekare da prekinu štrajk, rekavši da je vladino povećanje plata od šest posto ove godine, uz prošlogodišnje povećanje od 4,5 posto, konačno.
Umesto zaključka:
Kako globalne cene energije rastu, gornja granica cena energije u Velikoj Britaniji je značajno porasla, a zajedno sa rastućim troškovima hrane i visokim računima za energiju teško su pogodila britanska domaćinstva, posebno ona sa nižim prihodima. Izgleda da će domaćinstva u Velikoj Britaniji iskusiti najveći pad životnog standarda tokom ove godine.