Mama blogerka Kejt Ber nakon traumatičnog iskustva odlučila je da svoju priču podeli sa svim mamama kako im rekla da nisu same i kako bi im pomogla svojim savetima…
“Trudnice i majke na internetu mogu da pronađu i porčitaju iskustva baš o svemu što se tiče tog drugog stanja – od braka do seksa, dojenja i hemoroida, mršavljenja i jutarnjih mučnina. Ali zanimljivo je da nisam pronašla nijedno iskustvo koje govori o prvom postporođajnom odlasku u WC. Kada sam odlučila da podelim svoje iskustvo shvatila sam da su mnoge žene prošle kroz isto”, piše blogerka Kejt u članku objavljenom u Hafington postu.
“Čak su mi prilazile u supermarketu da mi kažu: ‘I meni je bilo užasno! Ne mogu da verujem koliko je to užasno!’ I zahvaljuju mi se što sam pisala o tome.
Naravno, nema potrebe da mi se iko zahvaljuje, ali stvarno. Samo se pitam i ne razumem zbog čega se ne priča o tome, ako se toliko žena muči. Ja bih više od svega volela da mi je neko rekao da to može biti toliko bolno.
Ovo je moja priča…
Dva dana nakon što sam došla kući iz porodilišta, više nisam mogla da izdržim. Šest dana je prošlo od kada se ništa nije desilo, ništa se nije ‘izašlo’ iz mog organizma i bilo je vreme. Čekala sam da beba zaspi i tiho otišla u toalet. Moj suprug je bio na poslu. Bila sam sama, duboko sam udahnula nekoliko puta i počela…
Već nakon deset sekundi htela sam da plačem i da udaram glavom o zid. Dva minuta kasnije pozvala sam telefonom patronažnu sestru da je pitam da li je moguće da nešto “povredim” u materici jer sam bila tek porođena ili da puknu končići od epiziotomije. Sestra je bila veoma strpljiva i prijatna dok mi je govorila da je potrebno samo da se opustim i da eventualno uzmem laksativ, kako bi mi stolica omekšala. Eventualno da uzmem laksativ??? O, draga, uzela sam već sedam! Prekinula sam vezu.
Nakon nekoliko minuta ‘vrištanja u sebi’, proklinjanja i obećanja da nikada više ovo sebi neću uraditi, beba je počela da plače. Obuzela me je panika kada sam shvatila da u tom trenutku nisam mogla da ustanem, jer je taman nešto počelo da se dešava. Pričekala sam par sekundi u nadi da će se beba sama uspavati, ali je plač samo postajao sve jači. Očajna sam čak dozivala i muža koji je radio kilometrim daleko. Nije me čuo, naravno. A onda sam i njega proklinjala. Proklinjala sam sve muškarce što ne moraju da prođu kroz ovo.
Konačno, odlučila sam da moram nešto da uradim. Ustala sam, otišla i uzela bebu, i vratila se na wc šolju sa njim u naručju, i dala mu da sisa. A onda je usledilo najgorih 15 minuta u mom životu.
I sada, godinu dana kasnije, sećanje na ovaj događaj je najveća prepreka između mene i razmišljanja o drugoj bebi. Naravno, sada bih mnoge stvari uradila drugačije, ali tada nisam znala ništa bolje.
Kako bi sačuvale sebe, iz mog iskustva dajem vam nekoliko saveta kako da ‘preživite’ prvu veliku nuždu nakon porođaja:
1. Slobono uzmite laksative
Ali i sve drugo što će vam olakšati bol. Ibuprofen, rashlađujuće kreme, vino… Slobodno. Sve uzmite.
2. Nemojte to raditi dok ste sami
Važno je i zbog moralne podrške i zbog sigurnosti da vaša beba neće biti sama kada zaplače.
3. Izbegavajte hranu koja će još više stvrdnuti vašu stolicu
Neka voće i povrće budu vaši najbolji prijatelji. Suve šljive takođe. Nemojte jesti ništa što će vašu stolicu koja je već tvrda i oštra kao staklo, učiniti još tvrđom.
4. Ako situacija ne ide na bolje, idite kod lekara
Ne bih da vas plašim, ali moje postporođajno vršenje velike nužde nije postajalo lakše vremenom. Prošlo je šest nedelja kada sam konačno otišla kod lekara. Progutajte ponos, važno je da budete zdravi.”
Preuzeto: Yumama.com
