Nadljudski napori srpskih vojnika i civila u toku povlačenja preko Albanije privukli su pažnju mnogih stranih savremenika, a italijanski diplomata, Karlo Sforca, opisao je tragične scene pri prvom iskrcavanju Srba na Krf.
Krajem 1915. i početkom 1916. godine,pod pritiskom udružene neprijateljske ofanzive, srpska vojska, vlada i mnogobrojni civili povlačili su se preko albanskih planina. Umorni i izgladneli, tražili su spas na obalama Jonskog mora. Neprijateljski napadi i ledena zima odnosili su na hiljade života. Leševi vojnika obeležavali su nepravilnu putanju kroz Crnu Goru i Albaniju kojom se zarad sopstvenog opstanka, uputio čitav jedan narod.
Za ove ljude, grčko ostrvo Krf bilo je zaista „ostrvo spasa“. Italijanski ambasador pri srpskoj vladi u izgnanstvu, Karlo Sforca živopisno je prikazao kako su srpski vojnici izgledali kada su prvi put stupili na jonsko ostrvo.
„Prvo iskrcavanje srpskih vojnika opisali su mi vojnici koji su doživeli strahote bombardovanja u Italiji i Francuskoj i koji su, kao što ću i ja najposle, svedočili širenju epidemije tifusa u rovovima u Makedoniji kada su potpuno zdravi vojnici, minut kasnije postajali sivi pa zatim crni, da bi nakon dva minuta umirali. Ali oni, koji su sve to već videli, svedočeći o iskrcavanju Srba na Krfu, uveravali su me da su ovi prizori bili daleko grozniji. Doktori na italijanskim brodovima dali su posadi naizgled okrutna naređenja, ali ipak spasonosna. Ne dajte ovim ljudima da jedu. Mi imamo samo hleb, ali oni su toliko slabi da bi mogli umreti od toga. Ipak, čim su se brodovi približili Krfu, lokalni trgovci su opkolili pridošle Srbe, nudeći im svoje proizvode. I onda se dogodila strašna scena: Stotine srpskih vojnika, koji su preživeli najstrašnija iskušenja, umirali su odjednom na tom mestu sa komadima hleba ili kolača u ustima. To je bio užasan prizor. Bilo je grozno videti ove hrabre i neustrašive ljude koji su preživeli albansku golgotu kako gube snagu u trenutku kada je spasenje već bilo nadomak ruke“, rekao je Sforca.
Redovi koje je napisao italijanski diplomata opisuju samo delić priče o iskušenjima kojima je srpski narod bio izložen pri dolasku na Krf. Iznureni do krajnjih granica, Srbi su na ovom ostrvu krenuli putem potpunog preporoda. Blaga mediteranska klima i medicinske misije Saveznika, zajedno sa gostoprimstvom grčkih domaćina, obezbedili su im brz oporavak koji je na kraju doveo do mnogo željenog cilja – oslobođenja domovine. Ipak, 1916. godine, kada je taj trenutak bio još uvek daleko, Krf je za Srbe predstavljao utočište i jedini dom.
Preuzeto: nationalgeographic.rs