Bio je pravi boem, živeo je najbolje što je mogao, a svoje misli i osećanja je utkao u svaku pesmu.
Legendarni Toma Zdravković živeo je život punim plućima. Bez obzira na opaku bolest sa kojom se godinama borio, njegov optimizam nikada nije nestajao. Znao je da su pred njim brojne operacije, a sve je to izgurao sa osmehom na licu.
U jednom od poslednjih intervjua, on je istakao da je jači nego što to drugi mogu i misliti, te da se neće lako predati. – Sada vidim po profesorima da je najgore prošlo, a i sam se osećam bolje. Znam da me čekaju još mnoga iskušenja, redovne dijalize, operacije… Sve to treba izdržati bez panike i u uverenju da će sve proći najbolje. Mnogo sam jači nego što se misli… Ja se ne predajem, da me nije stid ovih ljudi oko mene, sada bih izašao na hodnik i zapevao iz sve snage – govorio je on svojevremeno.
Pevanje ga je, čini se, održavalo u životu, samo je mislio o nastupima i druženju sa publikom, a o želji da peva govorio je ovako:
Pevaću čim izađem. Neću čekati ni transplataciju, koja će, verujem, uslediti za pet-šest meseci. Pre mnogo godina počeo sam da pevam sa željom da se dokažem, sada ponovo osećam tu želju. Želim pesmu. U meni se bude nove pesme, radosti… Pevao bih za sebe iz sve snage… Čudo je to. U pesmi nema foliranja, zezanja… Pesme su ozbiljna stvar – pričao je Zdravković, prenosi Republika.
Taj avgust 1991. godine bio je pun nade za Tomu Zdravkovića. Nadao se svom oporavku, a snagu da misli pozitivno mu je davalo saznanje da Goran Bregović, želi da njih dvojica zajedno snime pesmu. Ta vest učinila ga je veoma srećnim, a još radnosnijim ga je učinilo i to što će mu Mustafa Mujagić, nekadašnji menadžer, donirati bubreg.
– Toma je sve to primio gotovo sa nevericom, a meni je teško da prihvatim činjenicu da jedan moj stari prijatelj provede na stalnoj dijalizi – rekao je tada Mustafa.
Sreća nije bila na Tominoj strani. On nije dočekao ni saradnju sa Bregovićem, ali ni Majagićev bubreg. Samo mesec i po dana pošto je dao svoj poslednji intervju Zdravković je izgubio životnu bitku. Tuga za velikim boemom i čovekom koji je svoju dušu ostavio pesmama ne jenjava ni danas. Supruga Gordana ga je neprestano oplakivala dragog Tomu, a njegova majka Kosara nije ni znala da joj je sin bolestan.
– Sve do pre deset dana nisam znala da je teško bolestan. Ništa nisam znala, ništa mi nisu rekli – rekla je uplakana Kosara tog 12. avgusta 1991. godine za sarajevske novine.
Podsetimo, 30. septembra održan je i pomen, povodom 30 godina od smrti legendarnog pevača. Tada su njegova supruga i ćerka govorile kakav je to bio život sa Tomom i šta je javna scena izgubila njegovim odlaskom.
Preuzeto: 24sedam
