Srbija se ubrzano razvija i modernizuje, a njen napredak očigledan je u svim oblastima društvenog i ekonomskog života, izjavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
On je u autorskom tekstu za “Kopaonik biznis forum” reviju istakao da je BDP Srbije sa 46,8 milijardi evra 2020. godine povećan na 69,5 milijardi evra, koliko je iznosio prošle godine, a da se očekuje da 2027. godine dostigne 100 milijardi evra.
Vesić je rekao da je od 2020. godine, kada je gotovo ceo svet upao u recesiju zbog pandemije izazvane korona virusom, do 2023, koju je obeležila najviša inflacija u skoro svim razvijenim zemljama u poslednjih nekoliko decenija, Srbija uspela da svoj bruto domaći proizvod poveća za 12,1 odsto.
Pritom je, dodao je, u tu stopu uračunat i pad od 0,9 odsto tokom pandemijske 2020. godine, kada je BDP sveta skliznuo 2,8 odsto, a Evrozone čak 6,1 odsto.
– Na prvi pogled skroman, ali zapravo je to veoma dinamičan rast, kakvim se ne može pohvaliti mnogo zemalja sveta – rekao je Vesić.
Naveo da je u istom periodu privredni rast u EU bio skoro tri puta sporiji jer je njen BDP za te četiri godine ukupno povećan za samo 4,3 odsto, dok je privreda Evrozone rasla skoro četiri puta sporijim tempom, s obzirom da je u tom periodu njen BDP kumulativno porastao za samo 3,1 odsto.
Vesić je napomenuo da će, prema projekcijama MMF-a, od 2024. do 2027.
BDP Srbije realno porasti ukupno za 16,4 odsto, dok će se u istom periodu BDP Evropske unije povećati tek 7,6 procenata, a Evrozone jedva 6,3 odsto.
Istakao je da će posle “ko zna koliko godina, pa i decenija, Srbija u dužem vremenskom periodu nastaviti da kontinuirano raste znatno brže od svetskog proseka, jer će, dodao je, do 2027. globalni BDP celog sveta, po procenama MMF-a, porasti nešto manje od 13 odsto”.
– Uz to, MMF i za 2028. očekuje da će stopa rasta srpske privrede (četiri odsto) biti veća od svetskog (3,1 odsto) i evropskog proseka (1,6 odsto) – rekao je Vesić i dodao da to znači da je Srbija definitivno krenula putem kojim će svake godine sve više da smanjuje zaostatak za razvijenim evropskim zemljama.
Vesić je naveo da bi ta razlika u stopama rasta u narednim godinama mogla biti još veća u korist Srbije od one koju prognizira MMF i dodao da za ovu godinu ta finansijska institucija očekuje rast BDP-a Srbije od tri odsto, dok je Vlada Srbije, na osnovu svih planiranih investicija i novih mera podsticaja, uverena da će stopa rasta biti bar 3,5 odsto.
– A učinićemo sve da bude i veća – rekao je Vesić.
Naveo je da ubrzanom razvoju i napretku naše zemlje svakako doprinose rekordni prilivi stranih direktnih investicija nekoliko godina unazad i rast udela svih investicija u BDP-u što, dodao je, za posledicu ima i dinamičan rast izvoza, stalni rast broja zaposlenih, smanjenje stope nezaposlenosti i dinamičan i realan rast zarada, penzija, socijalnih davanja i svih ostalih primanja stanovništva.
Precizirao je da je prošle godine vrednost kapitalnih izdataka na svim nivoima dostigla čak 569 milijardi dinara ili 4,8 milijardi evra, a da je pri tome u prethodne tri godine država u proseku za kapitalna ulaganja izdvajala više od sedam odsto BDP-a.
– U međuvremenu, u poslednje tri godine udeo fiksnih investicija u BDP-u kreće se u rasponu od 23,3 do 24,2 odsto, a u naredne tri godine će se sigurno i povećati, između ostalog i zbog ambiciozno osmišljenog plana “Skok u budućnost – Srbija 2027”, koji je nedavno javnosti predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić – rekao je Vesić.
Naveo je da će uz rast domaće tražnje koja će biti bazirana na daljem povećanju prosečnih plata i broja zaposlenih, ključni motor privrednog rasta Srbije u narednom periodu biti upravo kapitalne investicije u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu.
Kako je istakao, zajedno sa direktnim stranim i domaćim privatnim investicijama to će stvoriti manevarski prostor da se dodatno ubrza i privredni rast na najmanje pet procenata, što bi omogućilo da 2027.
BDP Srbije čak i premaši zacrtani cilj od 92,7 milijardi i dostigne 100 milijardi evra.
Naveo je da su osim kapitalnih investicija, koje se finansiraju direktno iz budžeta, ili povoljnim, dugoročnim kreditima, dinamičnom privrednom rastu značano doprinele i direktne strane investicije.
– Koliko je naša zemlja atraktivnija od svih ostalih iz regiona svedoči i podatak da se u Srbiju sliva 63, a u ostale zemlje Zapadnog Balkana 37 odsto stranih investicija – rekao je Vesić.
Istakao je za samo deset godina, od 2013. do 2022. doprinos građevinarstva srpskom BDP-u skoro udvostručen, sa oko tri na 5,5 odsto, a da je godišnja vrednost izvedenih građevinskih radova u međuvremenu povećana 3,25 puta – sa 1,6 milijardi na 5,2 milijarde evra.
– Taj trend rasta nastavljen je i u 2023. i u odnosu na isti period 2022, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u tekućim cenama bila je u prvom kvartalu veća 9,2 odsto, u drugom 21,1 odsto, u trećem 19,3 i u četvrtom 13,9 odsto – rekao je Vesić.
Naveo je da se za celu godinu procenjuje da je ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova u tekućim cenama bila za 16,1 odsto veća nego 2022, a s obzirom da su u međuvremenu potrošačke cene porasle 7,6 odsto, to, dodao je, znači da je realna vrednost izvedenih radova u građevinarstvu prošle godine povećana 8,5 odsto, pa je samim tim nastavio da raste i doprinos građevinarstva srpskom BDP-u.
– Svi navedeni pokazatelji i trendovi rezultat su opredeljenja predsednika i Vlade Srbije da se sistemski radi na unapređenju ambijenta u kojem se odvija građevinska delatnost, a sve to pretočeno je u konkretne aktivnosti, prvenstveno u donošenje novih, unapređenih zakonskih rešenja i pojačanoj investicionoj aktivnosti države – rekao je Vesić.
On istakao je samo iz republičkog budžeta u kapitalne projekte 2023. uloženo oko 3,8 milijardi evra, a da su u budžetu za 2024. za te namene planirane rekordne četiri milijarde evra.
Naglasio je da se poslednja decenija ogleda u izgradnji autoputeva, pruga, brzih saobraćajnica koje stvaraju novo lice uspešne i razvijene Srbije i dodao da je od vremena SFRJ i izgradnje prvog autoputa pa sve do 2012. izgrađeno 596 kilometara autoputeva, a da je samo u poslednjih 10 godina izgrađeno 468 kilometara.
– Uz to, trenutno se gradi 643,37 kilometara, a u planu je dodatnih 883,45 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica – naglasio je Vesić.
Što se tiče železničke infrastrukture, podsetio je da od 2000. do 2012. nije izgrađen ni jedan centimetar, dok je rekonstruisan samo 31 kilometar pruga, a da je od 2012. do sada izgrađeno 108,1 kilometar i rekonstruisano 842,8 kilometara pruge, te da je u planu izgradnja i rekonstrukcija još 2.017,8 kilometra.
